Danas se gotovo podrazumeva da, čim završimo detinjstvo, postoji velika verovatnoća da ćemo završiti u nekoj kancelariji, obavljajući posao različite važnosti kako bismo zarađivali za život. Toliko nam je to normalno da retko razmišljamo o alternativama ili o tome kako je život izgledao pre nego što se razvila savremena radna kultura kakvu danas poznajemo.
Još jedna stvar o kojoj se, možda sve donedavno, premalo razmišljalo jeste koliko model „od devet do pet“ može uticati na naše mentalno zdravlje. Bilo da radimo u kancelariji ili od kuće, u suštini smo ograničeni na isti način.
Da stvar bude gora, mnogi od nas, čim završe s poslom, žele samo da odu kući (ili ostanu kod kuće) i odmore se. Iako je takav stav sasvim razumljiv, on zapravo zanemaruje druge aspekte našeg života koji postaju „neishranjeni“ -one koje smo u detinjstvu uzimali zdravo za gotovo, kada smo imali vremena i energije da budemo stalno u pokretu i istražujemo svet oko sebe, fizički i mentalno.
Poenta na koju želim da ukažem jeste da kao odrasli ljudi prečesto padamo u zamku razmišljanja „rad i nerad“, zaboravljajući da su neke od najvažnijih stvari za ljudsko zadovoljstvo upravo fizička aktivnost i boravak na otvorenom.
Možda sada razmišljate: „Nisam više dete, nemam ni energije ni vremena za sve to.“ Istina je, međutim, da je taj osećaj mnogo više posledica nedostatka kretanja i rekreacije nego pravi uzrok. Naravno, očekuje se da deca budu živahnija i energičnija, ali ipak vredi podsetiti se poznate izreke: „Ako ne koristiš - izgubićeš.“ Kao deca, većina nas je bila veoma aktivna, spontano i bez mnogo podsticaja. Kao odrasli, i dalje možemo da budemo fizički aktivni i da uživamo u tome, razlika je samo u tome što sada moramo da planiramo i uklapamo te aktivnosti na način koji odgovara našem tempu života. Na sreću, upravo o tome ćemo govoriti u nastavku ovog članka.
Borba protiv problema mentalnog zdravlja uz pomoć fizičke aktivnosti
Nije tajna da većina nas ne dobija dovoljno fizičke aktivnosti tokom dana. Ako ste morali da zastanete i razmislite o tome, možda bi trebalo da znate da zdravstveni stručnjaci preporučuju odraslima najmanje 60 minuta umereno intenzivne fizičke aktivnosti dnevno. Drugim rečima, u idealnom svetu, svi bismo svakog dana izdvojili sat vremena za vežbanje.
Možda bi bilo korisno da prvo definišemo šta zapravo podrazumevamo pod fizičkom aktivnošću. Srećom, možemo koristiti prilično široku definiciju jer se pojam „vežbanje“ razlikuje od osobe do osobe, u zavisnosti od sklonosti i mogućnosti.
Glavni kriterijumi su da tokom vežbanja puls bude povišen, disanje ubrzano, i da se bar malo oznojite. Ako ispunjavate sve ove uslove, možete biti sigurni da se krećete u zoni umerenog do visokog intenziteta što je upravo ono što želimo da postignemo tokom tih 60 minuta dnevno.
Ako vam je teško da pronađete čitav sat u komadu zbog gustog rasporeda, obaveza i putovanja na posao, ne brinite postoje načini da uklopite fizičku aktivnost u svakodnevni život bez potrebe za posebnim izdvajanje vremena.
Dobar primer je upravo put do posla. Možete ubaciti kvalitetan kardio tako što ćete trčati ili džogirati do posla, a ako je udaljenost veća, bicikl može biti odlična opcija. Na ovaj način ne samo da štedite vreme, već ga i bolje koristite jer putujete i vežbate istovremeno. Samo vodite računa da se dovoljno zagrejete i održavate tempo koji vam omogućava da se oznojite i osetite da ste stvarno aktivni.
Još jedan ključan faktor uspešnog uvođenja vežbanja u rutinu jeste planiranje. Pokušajte da unapred znate kada ćete tačno vežbati barem nedelju dana unapred. Tako ćete lakše moći da prilagodite svoj raspored ako dođe do promene, i da sigurno planirate druge obaveze oko već postavljenog termina za fizičku aktivnost. Idealno bi bilo da razvijete ritam i vežbate u isto vreme svake nedelje, ali za mnoge ljude to nije realno.
Ako imate promenljive smene ili nepredvidiv raspored, možete rasporediti treninge tokom slobodnih dana, uz nešto veći intenzitet. Ne postoje stroga pravila kada je u pitanju zdravlje i stil života svako je drugačiji, kao i njegov dnevni ritam. Ako svoje vežbanje rasporedite u 4–5 dana umesto svakog dana, efekat neće biti znatno drugačiji, sve dok ste dosledni.
Postoji mnogo načina da fizičku aktivnost uključimo u svakodnevicu od vožnje bicikla i trčanja do šetnji, planinarenja ili grupnih sportova.
Najbolje vrste fizičke aktivnosti za mentalno zdravlje
Najbolje vežbe za mentalno zdravlje možemo odabrati na osnovu određenih faktora, uključujući one o kojima smo već govorili. Važno je i da se ne ograničimo samo na jednu vrstu fizičke aktivnosti, jer raznovrsna rutina mnogo više doprinosi sveukupnom zdravlju tela i uma.
Pošto je cilj poboljšanje mentalnog zdravlja, važno je uzeti u obzir boravak u prirodi, lepo okruženje i aktivnosti na otvorenom. Sve to pomaže da ostanemo povezani sa svetom oko nas, dok našem telu obezbeđuje potrebne hemijske reakcije i vitamine koji su mu neophodni za zdravlje.
Najčešća aktivnost na otvorenom je trčanje, jer se može raditi u različitim uslovima, ne zahteva organizaciju i lako se uklapa uz teretanu ili druge obaveze.
Igranje timskih sportova na otvorenom takođe je odlična opcija, jer zadovoljava i naše društvene potrebe, pored fizičkih. Ako nemate mnogo samodiscipline ili ne volite spontane aktivnosti, treninzi u okviru lige mogu vam više odgovarati, jer unapred znate gde i kada treba da dođete. Za one sa fiksnim rasporedom, timski sportovi su često idealni jer se treninzi obično održavaju u isto vreme svake nedelje.
Sve popularniji sport poslednjih godina je penjanje, posebno u zatvorenim salama, i to s dobrim razlogom. Penjanje nudi različite nivoe težine i mogućnost postepenog napretka i razvoja veština. Većina sala ima rute različitih boja koje označavaju nivo težine, što je vrlo motivišuće jer možete jasno pratiti svoj napredak bez pritiska takmičenja sa drugima.
U potrazi za boljim mentalnim zdravljem kroz sport, malo šta može da pruži takav osećaj samopouzdanja kao uspeh u savladavanju stene koju ranije niste mogli da pređete. Penjanje može biti društveno iskustvo ako želite da trenirate u grupi ili učite druge, ali i potpuno individualno ako više volite mir i fokus – važno je samo da se poštuju bezbednosna pravila.
Još jedna važna lekcija koju penjanje, ali i većina sportova pruža, jeste da je sasvim u redu pasti i ne uspeti iz prvog puta. Neuspeh je deo učenja i napretka, i postaje problem samo ako dopustimo da nas obeshrabri.
Za kraj, vredi pomenuti i aktivnosti koje su pogodne za porodice. Kao i posao, roditeljstvo oduzima mnogo vremena, a zajedničko bavljenje sportom omogućava da provedemo kvalitetno vreme sa decom i ostanemo aktivni. Možda nije lako odmah smisliti sport koji odgovara svima, ali zapravo postoji mnogo aktivnosti u kojima mogu učestvovati svi članovi porodice, svako svojim tempom.
Odlazak u sportski centar kao porodica može biti odličan način da to postignete. Na bazenu, na primer, možete se smenjivati u nadzoru dece i plivanju, pa svi imaju priliku i da se opuste i da vežbaju. Plivanje je odlično jer pruža mogućnost i za relaksaciju i za ozbiljniji trening, zavisno od tempa i dubine u kojoj plivate.
Planinarenje je takođe sjajna porodična aktivnost, jer zadovoljava potrebu za boravkom u prirodi i pruža osećaj ispunjenosti u prelepom okruženju. Ako se deca umore, uvek možete napraviti pauzu za piknik i uživati u prizorima, zvucima i mirisima prirode, dok zajedno istražujete staze i pejzaže u svom kraju.
Sumiranje
U ovom tekstu smo samo zagrebali površinu brojnih aktivnosti koje mogu istovremeno poboljšati vaše mentalno zdravlje, fizičku kondiciju i društveni život, ali nažalost, ovde se moramo zaustaviti. Nadam se da ste uspeli da saznate nešto novo o povezanosti uma i tela i o tome kako da negujete oboje uz malo planiranja i posvećenosti.
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
