Doli je rođena u julu 1996. godine, na Roslin institutu u Škotskoj. Doli je bila ovca poznata po tome što je prvi sisar kloniran iz odrasle somatske ćelije. Ona nije prva klonirana životinja; ta čast pripada afričkim kandžastim žabama Džona Gurdona. Ali Doli je imala dovoljno jak odziv u javnosti da izazove debatu o etičnosti kloniranja.
Vraćajući se dalje u prošlost, nalazimo Luiz Braun, prvu bebu koja je uspešno došla na svet putem in vitro oplodnje. Kada je rođena u julu 1978. godine, naslovi kao što je „Beba iz epruvete!” orili su se širom sveta. Vantelesna oplodnja (IVF) danas donosi nadu milionima roditelja koji inače ne bi imali decu. Ali pre pola veka, bile su aktuelne žustre rasprave o tome šta bi još moglo da otpočne život u epruveti i da li je IVF etička praksa.
Ako odskakućemo do ovog milenijuma, nalazimo da šefovi vlada ili ograničavaju ili zabranjuju istraživanje terapija koje ljudima spašavaju živote. Bivši američki predsednik Džordž V. Buš stavio je veto na svaku inicijativu za istraživanje matičnih ćelija na koju je naišao. Ponekad je navodio verske razloge – ne treba se igrati Boga. Drugi put bi delovao zapanjeno moralnim i etičkim implikacijama ovog čina.
A danas imamo CRISPR, jedan od najvećih napredaka veka kada je reč o medicinskim istraživanjima. Ova tehnika genetskog inženjeringa omogućava naučnicima da modifikuju genome u živim telima. Precizan je, brz i lak. Takođe mnoge navodi da zastanu i zamisle se, i izaziva zabrinutost na planu etike.
Ako prednosti nadmašuju rizike, mora da je sve u redu, zar ne? Ukoliko korist od ovakve procedure nadmašuje rizike i još uspemo da ublažimo rizike, tim bolje. Da li je tako? Pre nego što odgovorimo na ova pitanja, moramo da razumemo:
- razliku između uređivanja gena somatske i germinativne linije
- medicinski neophodno uređivanje gena naspram dizajnerskih beba
- prednosti i mane uređivanja gena
- da li je društvo spremno da uređivanje ljudskog genoma postane uobičajena praksa
Nastavnik biologije može da pruži primere iz stvarnog života kako bi objasnio kloniranje. Proces zaista liči na kopiranje ključa, gde se svaki duplikat potpuno poklapa sa originalom, pojednostavljujući koncept genetske replikacije.
Genetski inženjering: pregled
Genetske promene se odigravaju sve vreme, ali donedavno je majka priroda bila jedino nadležno lice. Neki geni su recesivni, dok su drugi dominantni. Sve vrste su evoluirale zahvaljujući ekspresiji gena, ali ponekad se dese genetske mutacije koje nisu od koristi. Na primer, ljudi sa Daunovim sindromom ili albinizmom trpe mnoge zdravstvene tegobe, povrh društvene stigme.
Genetski modifikovani organizmi (GMO) postoje već 50 godina. Modifikacija genoma organizma uključuje korišćenje tehnika genetskog inženjeringa. Genetski modifikovana hrana je najpoznatiji primer. Ljudi i dalje raspravljaju o etici primene GMO u proizvodnji hrane, ali ta pitanja blede u poređenju sa trenutnom debatom.
Godine 2018, učesnici Drugog međunarodnog samita o uređivanju ljudskog genoma su se zaprepastili kada su čuli za bliznakinje Lulu i Nani. He Jiankui, istraživač biofizike, ih je „uredio” kako bi im dao genetsku otpornost na virus AIDS-a.
Uređivanje gena može da se obavi na dva nivoa: somatskom i germinativnom (gametskom). Uređivanje somatskih gena nije ništa naročito; na sva ta etička pitanja odavno je odgovoreno i doneti su zakoni kojima se reguliše data praksa. Gametsko uređivanje ostaje kontroverzno jer su posledice daleko značajnije.
Dr He i njegov tim su se koristili gametskim uređivanjem gena dok su Nana i Lulu bile samo embrioni; posledice su bile dramatične. Međunarodna naučna zajednica osudila je njegove postupke, uglavnom jer ih je brinulo zdravlje devojčica. Vlada je suspendovala istraživačku aktivnost njegovog tima i osudila ga na tri godine zatvora. Šta je toliko pogrešno kod onoga što dr He uradio?
Brza pretraga predavača biologije u vašoj blizini će vam pokazati neke od opcija koje su dostupne u vašoj oblasti.
Uređivanje gena i genetske mutacije
Jedna je stvar urediti gene krvnih zrnaca da bi se izlečila ili sprečila anemija srpastih ćelija. Abnormalnost HBB gena uzrokuje ovo stanje. Oba roditelja moraju preneti svoje kopije abnormalnog gena da bi dete bilo pogođeno. Ako oba roditelja znaju da nose dati gen, njihov lekar bi mogao da preporuči gensku terapiju.
U Evropi je uređivanje somatskog genoma dozvoljeno za lečenje nekoliko bolesti. Lekari mogu da leče određene agresivne karcinome krvi kombinacijom ćelijske i genske terapije. Pacijenti sa ozbiljno kompromitovanim imunim sistemom takođe mogu dobiti dozvolu za gensku terapiju. Ali samo ako nije dostupan odgovarajući donator matičnih ćelija.
Lekari mogu lečiti neka oboljenja genskom terapijom, na primer određene neuromišićne i neurodegenerativne poremećaje, kao i Kronovu bolest i bolesti rožnjače. Ali, ovakvi zahvati se odobravaju samo ukoliko je stanje pacijenta ozbiljno i ukoliko su se drugi tretmani ili terapije pokazali kao neuspešni. Ili ako nema dostupnih matičnih ćelija.
CRISPR je jedno od najvećih medicinskih otkrića prethodne decenije. Brza, laka i precizna; ova tehnologija za uređivanje gena mogla bi da izleči niz stanja koja značajno pogoršavaju kvalitet života. Ali zakonodavci i naučnici jasno navode da uređivanje gena nije rešenje za svako stanje, što je odraz posvećenosti društva etičkoj brizi o pacijentima.
Etička pitanja u vezi sa uređivanjem gena
Ljudi su stvorenja kojima je teško ugoditi; kad god je to moguće, volimo da bude po našem. Zaštitni znak Burger Kinga je da je na nama da odlučimo šta koje priloge želimo. Društvene mreže i pretraživači interneta omogućavaju korisnicima da prilagode platforme sopstvenom ukusu. Aplikacije za upoznavanje rano su se uključile u igru prohteva; navedite šta želite kod partnera i pustite algoritam da odradi svoje.
Sve ove mogućnosti su neškodljive. Društvo se neće pogoršati ako radije biste da uzmete luk kao prilog za pljeskavicu. I koga briga da li volite visoke partnere, ili više volite da gledate YouTube u tamnom režimu? Ali istorija daje sumornu sliku o tome kako bi svet mogao da izgleda ukoliko uređivanje gena postane uobičajena praksa.
Eugenika je prastari koncept koji omogućava uklanjanje neželjenih pripadnika demografije. Istorijski gledano, svaka osoba sa deformitetom je bila kvalifikovana za eliminaciju. Smatralo se, na primer, da je čedomorstvo ženske novorođenčadi tj. ubijanje devojčica u redu jer su društva više volela sinove. A onda imamo najveći pomor od svih, Konačno rešenje nacista, plan da eliminišu svakoga ko se nije uklapao u njihove standarde.
Sada zamislite da koristite tu moć na ćelijskom nivou. Zamislite šta bi se dogodilo kada bi svaki embrion bio genetski uređen da zadovolji određeni ideal. Razmislite o tome u kontekstu današnje zapanjujuće nejednakosti među ljudima.
Malkolm i Simon Kolins sebe smatraju elitom. Pametni su, mladi, bogati i žele da napreduju na društvenoj i ekonomskoj lestvici. Predstavljaju pokret koji veruje da samo bogati ljudi treba da naseljavaju zemlju genetski superiornim potomcima. Ko zna koliko još osoba ima ovakva uverenja?
Prebacimo se sada na širu sliku. Šta ako vlade odluče da stvore superiornu rasu – rasu gospodara? Odmah su u nepovoljnom položaju ljudi koji su manje inteligentni, manje produktivni i manje se uklapaju u standarde društva. To jest, našli bi se u položaju koji je još nepovoljniji.
Ali ove slike ne moraju biti tako sumorne. Možda će budućnost personalizovane medicine uključiti uređivanje gena za iskorenjivanje genetskih bolesti. Možda bi ograničavanje koncepta dizajnerske bebe na izbor boje očiju kod dece zadovoljilo ljude koji zahtevaju da više kontrolišu gene svog potomstva.
Da li je svet spreman za tehnologije uređivanja gena?
Enriko Fermi je bio fizičar poznat kao arhitekta atomske bombe. Kada je uvideo razorni potencijal nuklearne reakcije, pozvao je vojne vođe da razmotre njen potencijalni uticaj. Fermijev rad na Projektu Menhetn pomogao je da se proizvedu bombe koje su sravnile sa zemljom gradove Hirošimu i Nagasaki. Uprkos tome što se radi o njegovom životnom delu, Fermi je kasnije progovorio protiv razvijanja još smrtonosnijih bombi.
Kada je tehnologija obznanjena, usledila je trka u naoružanju. Puni strahopoštovanja pred posledicama bombardovanja Japana, Fermi i drugi naučnici su se protivili daljem razvoju tehnologije na moralnim i etičkim osnovama. Konferencije su dovele do propisa, iako su stvari tekle sporo.
Danas se borimo sa novim tehnologijama koje imaju potencijal da nam promene život. Kompanija Neuralink upravo je dobila odobrenje za testiranje moždanih implanta na ljudima. Veštačka inteligencija preoblikuje svet koji poznajemo. A sve više ljudi je zainteresovano za bolji pristup uređivanju gena.
Problematika uređivanja gena ima šire implikacije od iskorenjivanja genetskih bolesti. Šire od beba napravljenih po narudžbini i ličnih prohteva. Moramo razmotriti individualne i društvene implikacije. Hajde da se vratimo na dr He, Lulu i Nanu.
Otac devojčica je pozitivan na HIV, stanje koje društvo oko njega stigmatizuje. Želeo je da njegove ćerke uživaju u zdravom životu bez osude pa se prijavio za kliničko ispitivanje dr Hea. Niko ne bi mogao da krivi roditelja što želi najbolje za svoju decu. Niko nije mogao da krivi doktora što je pokušao da iskoreni užasnu bolest.
Dr He je izmenio gene bliznakinja dok su još bile embrioni. Promene koje je uneo u njihov DNK replicirale su se u svakom tipu ćelije. Kada ove devojčice budu imale decu, izmenjeni gen će se preneti. Uređivanje gametskih gena, oblik terapije koji je doktor koristio na bliznakinjama, postavlja ozbiljna društvena i pravna pitanja.
Mogli bismo reći da je Dr He „dizajnirao” Lulu i Nanu. Uredio je njihove gene da bi sprečio pojavu moguće bolesti kod inače zdravih embriona. Učinio je to uz saglasnost njihovih roditelja, ali devojčice nisu imale pravo glasa. One i njihovi potomci moraće da žive sa posledicama doktorovog rada.
Mnogi faktori utiču na genetsku ekspresiju. Okruženje, hrana koju jedemo, nasleđe i poreklo takođe igraju ulogu. Možda je previše faktora u igri da bismo rizikovali da uređujemo gene osim ako nije apsolutno neophodno.
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
