Medicina kroz vreme: Evolucija savremene medicine

U ovom članku ćemo se pozabaviti putovanjem kroz vreme koje je medicina, i kao proizvod i kao profesija Pokrivajući sve od praistorijske medicine, medicine u drevnim kulturama poput mesopotamijske, srednjovekovne medicine, pa sve do tranzicije medicine u njen moderni oblik. Do kraja članka, trebalo bi da imate dobru predstavu o načinu na koji se medicina razvijala tokom vekova, pa čak i uvid u to šta nas možda očekuje u bodućnosti.

Pre nego što počnemo, međutim, hajde da ukratko osvežimo pamćenje kako bismo bili sigurni da smo na dobrom putu...

Želiš da držiš časove?

Pridruži se zaјednici Superprof i podeli svoјe znanje sa stotinama radoznalih i motivisanih učenika

Kreiraj oglas

Šta podrazumeva reč medicina?

Medicina, kao termin, odnosi se na nekoliko različitih stvari u istom kontekstu. Pre svega se odnosi na praksu i s njom povezane veštine i sposobnosti, koje koriste lekari za lečenje i ublažavanje pretnji po zdravlje živih bića, kao i sa povezanim problemima.

Razlog zašto posebno navodim živa bića je taj što se medicina, iako je uglavnom primenjuje samo od strane ljudi, primenjuje i na biljke i životinje.

U istom kontekstu, lek se takođe odnosi na nešto što može ublažiti simptome različitih zdravstvenih stanja ili bolesti. To može biti bilo šta što potpomaže ozdravljenje, čak i ako se samo odnosi na smeh, koji se često idiomatski naziva lekom jer često zna da nas oraspoloži.

Međutim, verovatnije je da kada kažemo lek, mislimo na primeni leka/hemijskog tretmana koji napada i suzbija ili eliminiše simptom ili uzrok bolesti.

Ovo objašnjenje može delovati opširno i komplikovano. Ali pre nego što se upustimo u glavnu temu ovog članka, važno je da imate čvrsto i detaljno razumevanje toga šta je tačno medicina, kako biste mogli da izvučete maksimum iz sledećih informacija.

Najzad, hajde da istražimo istoriju medicine. Od njenih početaka u ranoj istoriji čovečanstva, preko načina na koje se menjala kroz epohe, i konačno, pogledajmo u budućnost da vidimo šta nas čeka u tako dinamičnoj oblasti.

Prvi lek

Iako se prvi lek često pripisuje početku izrade farmaceutskih lekova u 19. veku, ljudi su bez ikakve sumnje koristili razne prirodne, kao i holističke lekove gotovo od kad postoje.

U stvari, iako bi možda bilo preterano nazvati halucinogene „lekovima“, nagađa se da je ljudska inteligencija možda nastala tokom evolucije, kada su naši preci primati tražili hranu i jeli psilocibinske gljive.

Ova kontroverzna teorija, poznata kao teorija/hipoteza o naduvanim majmunima, iako možda ne pruža celovit odgovor na naš evolutivni skok u inteligenciji, svakako pokazuje da ljudska bića, čak ni njihove genetske pretke, nije preskočila upotreba hemijskih supstanci kako bi na neki način izmenili svoje iskustvo sveta.

Takođe možemo nagađati da je eksperimentisanje sa prirodnim lekovima dok smo bili primitivna bića podstaklo istraživanje biljnih lekova i melema kada smo prvi put uvideli i počeli da koristimo vezu između konzumiranja biljaka i različitih efekata koje one mogu imati na telo i um.

Kada na trenutak izađemo iz sveta praistorije, mogli bismo da se zapitamo kada su ljudi prvi put počeli da vode evidenciju o isceliteljskim praksama i da koriste te podatke za propisivanje lekova za poznate bolesti.

U drevnoj Mesopotamiji otkrivene su rezbarene ploče koje beleže upotrebu takvih recepata, zajedno sa zapanjujuće detaljnim nivoom sličnosti između drevne i moderne medicinske prakse.

Arheolozi su otkrili i dešifrovali detalje o tome kako bi lekari postavljali dijagnozu, davali prognozu bolesti, i vršili preglede.

Želiš da držiš časove?

Pridruži se zaјednici Superprof i podeli svoјe znanje sa stotinama radoznalih i motivisanih učenika

Kreiraj oglas

Medicina u starom svetu: Nauka ili praznoverje?

Jasno je da naši preci nisu sve pogodili kada je reč o razumevanju sveta oko nas.

Ono što nam danas može delovati očigledno, posebno kada je u pitanju medicina, zasnovano je na dugoj istoriji kontinuiranog razvoja. Kroz pokušaje i promašaje, a često i mnoge fatalne greške, čovečanstvo se bližilo savršenom razumevanju zdravstvene zaštite.

Čak se može tvrditi da se približavamo dugovečnosti, s obzirom na to da medijske senzacije poput milijardera Brajana Džonsona uspevaju da preokrenu svoju takozvanu „genetsku starost“ kroz razne terapije i strogo kontrolisan način života.

Na nesreću pacijenata u prethodnim periodima istorije, naš nedostatak znanja o mikrobiologiji, klicama i higijeni doveo je do sumnjivih i često potpuno sujevernih metoda korišćenih za lečenje pacijenata.

Istaknuti primeri uključuju crnu smrt ili kugu koja je pogodila Evropu, ubivši trećinu stanovništva. Zapanjujuća stopa smrtnosti od kuge trebalo bi da govori sama za sebe, ali tek je 1896. godine proizveden prvi efikasan lek za njeno lečenje.

Ovo potvrđuje ideju da je medicinskim praksama nedostajalo usmerenje koje pruža ispravan naučni metod, kroz većinu istorije naše vrste.

Srednjovekovna medicina je bila posebno prožeta uticajem sujeverja, čak i u poređenju sa istorijom koja joj prethodi. Ta era se smatra korakom unazad u odnosu na tehnike i napredak klasičnih i drevnih civilizacija.

Tipična srednjovekovna „medicina“ zasnivala se na korišćenju odabranog bilja i prirodnih sastojaka za lečenje bolesti, sa različitim stepenom uspeha. Makar su se biljni lekovi zasnivali na sačuvanim rukopisima iz drevnih vremena. Ipak, dosta nijansi i detalja je bilo izgubljeno, što znači da je bilo teško potvrditi informacije od jednog do drugog slučaja.

Druge tehnike su uključivale upotrebu amajlija i zaštitnih odela za teranje zlih duhova. Često se verovalo da su upravo ovi duhovi uzrok stanja za koja tadašnja nauka nije imala objašnjenje.

Svakako nije pomoglo što su se u vreme hrišćanske dominacije Evropom bolesti i oboljenja smatrali božanskom kaznom za grešnike. Samim tim su se tretmani koji su koristili metode suprotne crkvenim smernicama smatrali jeretičkim i strogo su se kažnjavali.

Puštanje krvi, prisilno povraćanje, pa čak i medicinski kanibalizam praktikovali su se bez razmišljanja. Pošto su mnogi lekovi u to vreme bili potpuno neefikasni i često su pogoršavali zdravlje pacijenta, lekarima je bilo teško da prepoznaju bilo kakvu značajnu razliku u stopi preživljavanja kod pacijenata.

Što se njih tiče, pacijenti koji bi se izvukli, preživeli su usled medicinske intervencije. Sa druge strane, oni koji bi umrli jednostavno nisu imali sreće, ili su možda zaslužili svoju sudbinu jer su morali biti grešnici u očima Boga.

Uticaj naučne metode na medicinu

Nakon perioda renesanse i prosvetiteljstva, zapadni svetonazor je postepeno napredovao ka naučnijem i objektivnijem. To znači da je medicina zasnovana na naučno validnim dokazima postepeno postajala sve prihvaćenija kao standard.

Već do 18. veka, zahvaljujući saznanjima prethodnog perioda, mnogo smo bolje razumeveli ljudsko telo. I to čak iako nismo razumeli uzročne faktore iza mnogih bolesti, koje smo otkrili tek kasnije, zajedno sa teorijom klica.

To nije značilo da nismo mogli da koristimo rezultate eksperimenata i studija kako bismo pacijentima pružili sve preciznije lečenje.

Jedno od najvećih imena u doprinosu renesanse medicini bio je Leonardo da Vinči, čiji su anatomski crteži spadali u neke od prvih i najboljih predstava ljudskog tela iz tog perioda.

Detaljno je crtao skeletnu i mišićnu strukturu ljudskog tela, uključujući i detalje poput sinusa, tetiva i ligamenata, kao i mnoge druge impresivne opaske.

Sa anatomijom je došlo i razumevanje odnosa između organa i bolje razumevanje njihove uloge u ljudskom telu. Kako smo počeli da primećujemo ove veze, počele su da se pojavljuju različite teorije i ideje o tome kako, na primer, naše telo izgleda tačno zna šta da radi i uspešno komunicira samo sa sobom.

Ova saznanja su najzad otkrila put put za otkriće i istraživanje mikrobiologije u humanističkim naukama. Kasnije smo otkrili i DNK, što nam je otkrilo tajne potrebne za borbu protiv bolesti i oboljenja koja su se u prošlosti uvek smatrala neizlečivim ili fatalnim.

Budućnost medicine: Šta sledi?

Sada kada smo videli kako se medicina razvijala kroz prošlost i postala ono što je danas, vreme je da uperimo pogled ka horizontu i vidimo šta nas čeka u dalekoj budućnosti.

U doba informacija, veštačke inteligencije i minijaturizacije, između ostalog, upravo je tehnologija ta koja pomera granice onoga što smo ranije smatrali mogućim u oblasti medicinske nauke.

Postoj bezbroj primera šta bismo mogli postići modernom i budućom tehnologijom, pa ćemo navesti samo nekoliko ideja koje se trenutno razvijaju kako bismo zavirili u budućnost.

Počevši od veštačke inteligencije, primene su gotovo beskonačne, ali jedna od najdomišljatijih idejamora biti sekvenciranje gena i dekodiranje proteinskih struktura, iz AI brže nego ikada ranije.

Minijaturizacija takođe nadmašuje sva očekivanja, omogućavajući nam da smanjimo robote kako bi vršili mikroskopske operacije., ili direktno isporučivanje lekova u relevantna područja putovanjem kroz krvne sudove. Preciznost koju pruža izrada ovih sićušnih mašina korelira sa šansama za uspeh operacije.

Poslednja stvar koje ćemo se dotaći jeste nedavna upotreba matičnih ćelija dobijenih iz najsavremenijih istraživanja. Ova saznanja nam omogućavaju da efikasno uzgajamo novo tkivo i koristimo ga za zamenu delova oštećenih organa.

Ako ste stigli dovde, autori bloga Superprof želeli bi da vam se zahvale i pohvale za vašu hrabru težnju da steknete znanje. Gladnom umu poput vašeg svakako bi dobro došlo još malo nutrijenata, zar ne? Pa, mi smo tu za vas! Obavezno pogledajte neke od naših drugih članaka o medicini, ili možda čak i o potpuno drugačijoj temi.