Bila je to mala vest, koja je mogla imati razarajuće posledice. Američka administracija za hranu i lekove je 27. maja odobrila zahtev za sprovođenje ispitivanja čipovanja ljudskog mozga. Cilj je da se povrati vid i pokretljivost povezivanjem ugrađenog čipa sa kompjuterom. Neuralink, kompanija koja stoji iza ove inicijative, takođe je predložila nadogradnju čipa za proširenje funkcionalnosti.
Dva dana pre nego što su naslovi u SAD-u blago zatalasali javno mnjenje, saznali smo za čoveka koji je razmišljao o hodanju, a onda je prohodao. Gert-Jan Oskam je ostao paralizovan nakon biciklističke nesreće pre desetak godina. Ali sada, zahvaljujući implantima u mozgu i kičmi, može da stoji sa drugovima i uživa u pivu. Takođe može da se penje uz stepenice.
Da li ovako izgleda budućnost personalizovane medicine? Usred gneva koji je izazvao ChatGPT tokom poslednjih nekoliko meseci, možda ste propustili izveštaje o AI koji se koristi za dijagnostikovanje i lečenje karcinoma. Po svemu sudeći, modeli dubokog učenja zasnovani na slikama mogu uočiti obrasce maligniteta mnogo ranije nego obučeni lekari.
Tehnologija će oblikovati budućnost personalizovane medicine. Još uvek ne znamo u kojoj meri, niti koliko daleko bi trebalo da pratimo tu stazu. Ali pre nego što krenemo u diskusiju, pogledajmo sledeće:
- aktuelni problemi sa medicinskim tretmanom
- preispitivanje evaluacionih i dijagnostičkih metoda
- šta znači personalizovana medicina
- prednosti precizne medicine
Takođe ćemo ispitati kako su se razvile medicinske i dijagnostičke prakse. Razgovaraćemo o nekim od pogrešnih zaključaka koji još uvek utiču na brigu o pacijentima i na čemu lekari rade. I razgovaraćemo o moralnim i etičkim aspektima novih medicinskih tehnologija.
Rana istraživanja i prakse lečenja
Danas kruži jeziva glasina da je Leonardo da Vinči pljačkao grobove da bi izučavao ljudsku anatomiju. Verovatnija je priča da mu je dozvoljeno da pregleda tela pogubljenih kriminalaca. Jedini podatak koji je gotovo sigurno tačan, je da je proučavao i beležio mušku anatomiju. Ipak, prošao je daleko bolje od rimskog anatoma Galena, koji je svoja anatomska otkrića zasnovao na leševima životinja.
Da Vinči nije bio opsednut muškim telom; to su bila jedina tela dostupna za izučavanje. U tim vremenima, proučavanje ženske anatomije nije bilo važno. Zaista, većina je mislila da ženska tela moraju biti smanjene verzije muških, ali sa nekoliko dodatih delova. Ta ideja se zadržala sve do 20. veka.
Osim što su bili muškarci, leševi za rana anatomska istraživanja bili su pretežno belci. Ovo je takođe uticalo, i još uvek utiče, na medicinska istraživanja i praksu. Tela ljudi afričkog porekla obično su izostavljena iz medicinskih istraživanja osim ako se studija ne bavi zdravstvenim stanjima koja posebno utiču na njih. Čak i u ovim vremenima, medicinski rasizam izaziva nejednakost u nezi u nekim delovima sveta.
Nešto od ovoga se svodi na zastarele senzibilitete. Teško je održati naučnu konstantu u društvu koje se stalno razvija. Ali medicinska zajednica sve više reaguje na ove nedostatke medicinskog 'nasleđa'. A veštačka inteligencija (AI) dodatno izjednačava ljudska prava.
Profesori biologije mogu da obezbede mentorstvo i smernice učenicima zainteresovanim za nastavak karijere u nauci.
Današnji pristup dijagnozi i lečenju
Niko ne spori da su doktori preopterećeni. Broj pacijenata koji im koji se javljaju sa raznim pritužbama i bolestima je zapanjujući. Lekari često ne provode mnogo vremena sa pacijentom, pa često samo brzo napišu recept. Zatim prelaze na sledeći slučaj.
Lečenje simptoma, a ne bolesti, postalo je standardno. Ovih dana je tipično za lekare da prepišu tri leka za 'borbu' sa metaboličkim sindromom. Ovo stanje je uzrokovano lošim odlukama na planu načina života, prekomernom prerađenom hranom i šećerom i premalom fizičkom aktivnošću. Do nedavno, propisivanje tableta je bilo uobičajena metoda za upravljanje ovim i mnogim drugim uslovima.
Na sreću, sve više lekara koristi pristup „hrana kao lek“. Zalažu se za promene načina života i poboljšanje kvaliteta hrane koju pacijent unosi. Ipak, neki pacijenti veruju da je farmaceutska intervencija jedini lek za sve što ih muči.
Lekari imaju poteškoća da razuvere pacijente koji insistiraju da svaka poseta mora da rezultira novim receptom. Jedan od mojih prijatelja se osećao iscrpljeno; nos mu je cureo i malo je bio zapušen Doktor mu je rekao da preboli simptome na nogama; uskoro bi se osećao bolje. Usledilo je bes; insistirao je da mu doktor nešto prepiše.
Prekomerno izdavanje recepata nas je dovelo do pretnje superbakterija koje nisu otporne na lekove koji su nam trenutno dostupni. Ali ne možemo kriviti samo zahtevne pacijente ili previše revnosne lekare. Dugo je bila praksa da se bolesti gađaju punim arsenalom da bi se videlo šta bi moglo da pomogne. Ako ste ikada gledali medicinsku dramu Haus, videli ste ovu tehniku na delu.
Nastavnik biologije može vešto da razloži kompleksne genomske podatke i njihove implikacije kad je reč o personalizovanoj medicini, čineći predmet pristupačnijim i podstičući duboko poštovanje za napredak medicine kao nauke.
Kako veštačka inteligencija oblikuje medicinsku praksu
Hemoterapija je još jedan primer pražnjenja šaržera na bolesti u nadi da će doći do remisije. Dijagnoza karcinoma je sve češća, a agresivno, lečenje u više navrata je standardna praksa. Ali možda ne zadugo.
Rak se obično može uočiti na nekom tipu skenera; rendgenskim snimcima, mamografima ili magnetnoj rezonanci (MRI). Ako lekar ili radiolog uoče abnormalnost, preporučuju biopsiju. Biopsirano tkivo se šalje u laboratoriju na pregled. Obučeni profesionalci uočavaju abnormalnosti ćelija, i onda je red na lekara da vodi težak razgovor sa pacijentom.
Decenijama dostupnih slika sa skenera opmoćile su veštačkoj inteligenciji da nauči kako da primeti rast i abnormalnosti ćelija na lak i efikasan način. Čak i u preliminarnoj fazi istraživanja, rezultati obećavaju. Lancet je objavio članak o dijagnostičkim performansama AI. Autori su pronašli dijagnostičke rezultate zasnovane na mašinama „ekvivalentne zdravstvenim radnicima“.
Rano otkrivanje raka je ključno za pozitivne ishode. Pacijenti imaju više opcija za lečenje što se ranije primecti abnormalni rast. Ljudsko oko možda neće lako uočiti malignitet, uglavnom ako je ubolest u ranoj fazi. Ali je u stanju da dođe do neupitnih zaključaka, bez potrebe za traženjem mišljenja drugog profesionalca.
AI takođe može da pomogne u mapiranju pojedinačnih režima lekova i terapija. Na taj način otkrivanje novih lekova postaje još efikasnije. Godine 1990. pokrenut je međunarodni projekat mapiranja ljudskog genoma; istraživanje je trajalo 13 godina. Modeli veštačke inteligencije su obučeni na ovoj riznici genetskih podataka.
Veštačka inteligencija takođe 'zna' sve o farmaceutskim proizvodima, njihovom sastavu i načinu na koji reaguju jedni na druge. Preliminarna ispitivanja veštačke inteligencije kako bi se „uparile“ genetske informacije sa činjenicama o lekovima pokazuju rezultate koji obećavaju. Umesto da raznese telo pacijenta zračenjem, AI može pomoći lekaru da odabere efikasne terapije za lečenje specifičnih karcinoma.
AI je jedno od najvećih medicinskih otkrića u protekloj deceniji. Nudi neograničene mogućnosti za poboljšanje zdravstvene zaštite, lečenje raka i dijagnozu bolesti. Ova tehnologija je još uvek u ranoj fazi. Ali nije teško predvideti koliko će AI biti alat od suštinske važnosti kada se budu sastavljali personalizovani planovi lečenja.
Precizna medicina je personalizovana medicina
Jedan od najvećih propusta savremene zdravstvene zaštite do kog je došlo slučajno, jeste univerzalni pristup lečenju pacijenata. Krivica za primenu ovakve prakse samo indirektno pada na pleća medicinskih stručnjaka; zapamtite da su svi medicinski standardi zasnovani na belim muškarcima. Čak su i terapije lekovima neefikasne; imaju za cilj lečenje najveći broj pacijenata ne uzimajući u obzir individualne varijabilnosti.
Medicinska zajednica već dugo zna da ovi pristupi zdravstvenoj zaštiti nisu optimalni. Zato mnogi žele da prihvate preciznu medicinu. Precizna medicina uzima u obzir genetsko poreklo bolesti i propisuje tretmane prilagođene individualnom pacijentu.
U izvesnom smislu, univerzalni pristupi lečenju su još jedan primer lečenja simptoma a ne uzroka bolesti. Rak i druga oboljenja često su rezultat genetske predispozicije. Takve genetske mutacije se možda neće manifestovati dok pacijent ne zađe u godine; faktori životne sredine takođe igraju ulogu. Zato pacijenti oboleli od raka pate od traumatskih relapsa i napornijih rundi hemoterapije.
Precizna medicina ne podrazumeva uređivanje gena da se ljudi više nikada ne bi razboleli. Predlaže da se ispita genetsko poreklo bolesti pojedinih pacijenata i osmisli personalizovani plan lečenja. Odabir lekova i terapije odgovara genetskom profilu pacijenta da bi se postigli ciljani rezultati.
Druge tehnologije se dobro prilagođavaju filozofiji precizne medicine. Na primer, zdravstvene usluge bi mogle se mogle značajno poboljšati spajanjem zdravstva na daljinu i veštačke inteligencije. Umesto da lekar gubi vreme na telefonske razgovore i daje savete, AI bi mogao da postavi preliminarnu dijagnozu i zakaže kliničko praćenje. Sve ovo se zasniva na evidenciji pojedinačnih pacijenata.
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
