Znamo da je Stara Grčka donela mnogo znanja i da je imala veliki uticaj na naš jezik. Ali, da li znamo kako su oni živeli u to vreme?
Istoričari smatraju da su Stari Grci bili ljudi koji su nastanjivali teritorije današnje Grčke od oko 1200. godine pre nove ere do 600. godine nove ere. Zemlje Grčke bile su naseljene ljudima i mnogo pre ovog perioda. Ipak, pojam Stara Grčka se posebno odnosi na vreme kada su Grci prvi put delili zajednički jezik i kulturu, a samim tim i zajednički kulturni identitet.
Stari Grci su dobro proučena i često citirana grupa ljudi, naročito u savremenim zapadnim društvima, tj. u Evropi i Americi. To je zato što mnoge naše umetnosti, matematika, nauka, književnost, muzika i politika mogu se direktno povezati sa starogrčkim filozofima i učenjacima koji su se tada bavili istraživanjem i razumevanjem sveta, a živeli su u verovatno prvoj demokratiji na svetu. Reč 'demokratija' potiče iz grčkog jezika, gde je 'demos' značilo narod, a 'kratos' moć.
U ovom članku, osvrnućemo se na doprinos Stare Grčke koji danas prepoznajemo u savremenom svetu i detaljno proučiti istoriju zemlje tokom njenog "starog" perioda, kao i neke zanimljive činjenice o Staroj Grčkoj.
Šta su Grci izmislili?
Stari Grci su poznati po svojim intelektualnim inovacijama, ali šta su tačno izmislili? Kao što smo spomenuli, njima pripisujemo izum demokratije, koja je, kako se ispostavilo, ljudima dala slobodu neophodnu da razmišljaju samostalno i stvaraju razne druge stvari.
Ako vozite auto, verovatno ste upoznati sa odometrom, uređajem koji meri pređeni put. Ovaj uređaj je izmišljen u Staroj Grčkoj, a poznati grčki naučnik Arhimed ponekad se smatra njegovim izumiteljem, iako nema dovoljno dokaza da se tvrdi da nije bio neko drugi.
U starom svetu, ovaj izum je bio ključan za gradnju puteva. Pomogao je da se stekne matematička perspektiva o udaljenostima između naselja i lokacija koje bi inače bile merene nepreciznim i promenljivim metodama.
Stari Grci nisu samo izumeli delove vašeg automobila, već su možda odigrali i ključnu ulogu u tome kako ste se probudili jutros. Kada kažem ključnu, mislim to doslovno. Vaš alarm, ili barem ideja o njemu, prvi je inovirao grčki izumitelj Ctesibije, koji nije imao elektroniku, već je koristio nekoliko mehaničkih alternativa, poput mehanizma koji je ispuštao kamenje na gong.
Kada je u pitanju merenje vremena, možda ste primetili, na primer, da prefiks „chrono“, koji koristimo u svim vrstama stvari vezanih za vreme na engleskom jeziku, dolazi direktno od grčke reči „Kronos“.
Ako to niste znali, razmislite o izrazima poput hronometar, sat i hronološki, i pokušajte da uočite obrazac.
Jedno od najvažnijih polja matematike smatra se da je takođe izmišljeno u Staroj Grčkoj. Stari grčki matematičar Diofantus često se naziva „ocem algebre“, što je impresivna titula, s obzirom na dubok uticaj koji je imala na sve nauke i matematiku u narednim godinama.
Uz izume poput ovih, često je lako reći: „Neko drugi bi to izmislio da nije bilo njih“, ali u mnogim slučajevima, to može potrajati decenijama ili čak vekovima, pa mislim da je važno da cenimo doprinos svih onih koji su došli pre nas.
Olimpijske igre, naravno, potiču iz Stare Grčke, tačnije iz 776. godine pre nove ere. Ovaj sportski događaj i dalje je jedan od, ako ne i najpopularniji međunarodni sportski događaj, pa je zaista zadivljujuće da se naša savremena zabava dešavala još u vreme Stare Grčke. Uz Olimpijske igre, Stara Grčka je stvorila mnoge sportove i igre koje danas viđamo na tim događajima, disk je jednostavan primer.
Takođe, naš tradicionalni rvanje dolazi od Grka, ali možda ćete biti zahvalni što zahtev da takmičari budu nagi nije preživeo test vremena; osim toga, pravila se nisu mnogo promenila, ali savijanje prstiju protivnika sada više nije dozvoljeno.
Zahvaljujući filozofiji Starih Grka, puno smo naučili o takmičenju, samopoboljšanju i možda najvažnije, o sportskom duhu, jednoj od ključnih tema Olimpijskih igara.
Život u Staroj Grčkoj
Kako je izgledao život za nekoga u Staroj Grčkoj? Možemo pogledati nekoliko aspekata onoga što bi neko mogao videti u svom svakodnevnom životu u Staroj Grčkoj kako bismo stvorili sliku o tome kako je to moglo izgledati. Hajde da postavimo neka pitanja koja biste možda i sami postavili i tako postepeno dobijemo jasniju sliku.
Kako su Stari Grci izgledali?
Baš kao i danas, nijedna osoba u Staroj Grčkoj ne bi izgledala isto kao neka druga, ali generalno govoreći, većina bi ličila na današnje stanovnike moderne Grčke.
Tamna kosa, smeđe oči i maslinasta ili preplanula koža su tipični za taj region. Međutim, važno je napomenuti da je Stara Grčka imala razvijen sistem robovske trgovine. Za razliku od mnogih drugih civilizacija starog sveta, u Grčkoj su robovi imali relativno realnu priliku da zarade svoju slobodu i postanu građani. Grčka je mogla izgledati mnogo kosmopolitskije nego što bismo očekivali, jer su robovi i vojnici često dovođeni brodovima iz drugih zemalja i etničkih grupa.
Biti rob u Staroj Grčkoj sigurno nije bilo prijatno, ali ako to uporedimo sa našim modernim shvatanjem ropstva, kao što su užasni uslovi atlantske trgovine robljem u kolonijalnoj Americi, robovi u Grčkoj su se više posmatrali kao sluge – često su imali autoritet nad decom u domaćinstvu, kao učitelji i uzori.
Šta su nosili Stari Grci?
Uobičajeno je bilo da gotovo sva odeća u Staroj Grčkoj bude napravljena od belog platna ili sličnih materijala, krojenih i prebačenih preko tela, umesto zašivenih odevnih komada kakve danas poznajemo, sa posebnim otvorima za svaku ruku ili nogu. U grčkoj kulturi bilo je uobičajeno da muškarci i žene nose gotovo istu odeću, iako na nešto različite načine.
Stari Grci su cenili ljudsko telo, pa je odeća često bila krojena tako da istakne, a ne da sakrije telo. Zbog toga su neki materijali bili blago providni, i nije se smatralo nepristojnim ili uvredljivim da muškarac bude nag. S druge strane, ženama je bilo dozvoljeno da budu nage samo u javnim kupatilima ili u privatnosti svog doma.
Šta su jeli Stari Grci?
Moderna grčka i mediteranska ishrana su trajni ostaci ishrane iz antičkog doba; kada pomislimo na grčku kuhinju, često se pominje "mediteranski trio" – hleb, vino i maslinovo ulje. Ovo je bila najčešća hrana među seoskim stanovništvom, uz povremene luksuze kao što su sir i meso.
Ako ste bili bogati, mogli ste uživati u kvalitetnijem vinu, mesu i siru mnogo češće, pa čak i u slatkom voću poput urmi, dok su siromašniji morali da se zadovolje povrćem.
Takođe su poznati mnogi običaji u vezi sa ishranom u Staroj Grčkoj. Na primer, bilo je tradicionalno da muškarci u domaćinstvu jedu odvojeno od žena, a u slučajevima kada je kuća bila premala da bi imala posebne trpezarije, jeli bi naizmenično – prvo muškarci. Ovaj rodno podeljeni pristup bio je prisutan u mnogim aspektima grčke kulture, kao na primer na simpozijumu – obliku dvodelnog banketa, gde je prvo dolazila hrana uz vino, a zatim piće (takođe vino) uz grickalice.
Simpozijum je bio aktivnost rezervisana za muškarce. Ipak, određene visokoobrazovane i talentovane žene, poznate kao hetajre, bile su vešte u umetnosti, zabavi i konverzaciji, ali i u ljubavnim veštinama. Hetajre su mogle da prisustvuju simpozijumu kao zabavljačice za muškarce, i često su imale dugotrajne odnose sa pojedinim klijentima.
Religiozni dečaci i muškarci učestvovali su u obaveznim obrocima koji su se zvali sincitija – jednostavni i skromni obroci, u velikoj suprotnosti sa bogatim gozbama pomenutim ranije. Ova tradicija je dosta složenija nego što možemo opisati u ovom članku, ali neka vas to ne obeshrabri da istražite ovu zanimljivu praksu.
Na kraju, želela bih da vam se zahvalim što ste pročitali tekst do kraja. Nadam se da ste uživali u ovom putovanju kroz svakodnevni život u Staroj Grčkoj. Ako ništa drugo, nadam se da ste naučili nešto novo o jednoj od najznačajnijih i najuticajnijih kultura starog sveta.
Ako želite da saznate više o Grčkoj, imamo seriju drugih članaka na Superprof blogu. Na primer, možda želite da naučite grčki jezik pre svog sledećeg odmora. A ako želite da čitate o nečemu potpuno drugačijem, pokrivamo širok spektar tema - pretražite i možda pronađete nešto što vam se dopada. Do sledećeg puta!
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
