Možda će vam biti teško da, dok slušate svoju omiljenu kompoziciju, uopšte primetite efekat klavirskih pedala. Možda čak nećete ni uočiti da vaš omiljeni pijanista koristi pedalu dok ga gledate kako svira. Ali to ne znači da se pedale ne koriste dok se dirke nežno oglašavaju.
Šta zapravo rade klavirske pedale? Zašto neki klaviri imaju dve pedale, drugi tri, a neki samo jednu? Pojedini početnici se čak pitaju da li mogu da sviraju bez korišćenja pedala. Možda se to ne bi ni pitali kada bi znali:
- kako su pedale nastale i čemu služe
- na koji način upotreba pedala može unaprediti njihovo sviranje
- kako se pedalama mogu stvarati različiti zvučni efekti
- koliko je zapravo lako savladati njihovu upotrebu
Ako ste potpuni početnik i još uvek usavršavate skale i arpeđa, verovatno niste imali mnogo prilike da koristite pedale. Međutim, ako ste spremni da se upustite dalje od osnova, pravo je vreme da istražite te mesingane poluge pod nogama ukoliko se već niste poigrali njima.
Razumevanje pedala
Ako ste ikada gledali snimke džez pijaniste Mišela Petručijanija kako strastveno svira, videćete upečatljiv primer korišćenja pedala. Mišel je rođen sa osteogenesis imperfecta, bolešću koja je usporila njegov rast. Ipak, nizak rast ga nije sprečio da postane jedan od najvećih džez pijanista svih vremena. Njegov klavir je imao podignute pedale, što je svima olakšavalo da vide kako ih koristi tokom sviranja.
Kod pijanista standardne visine, održavanje tonova pomoću pedala mnogo je teže uočiti. Oni su rano u svom muzičkom obrazovanju naučili pravilno držanje i posturu i vi bi trebalo da uradite isto. Istina, neki izvođači sa flambantnim stilom prave upečatljive pokrete dok koriste pedale, ali to nije primer koji treba slediti.
Zamislite papučicu gasa u automobilu. Ako je nagazite do kraja, efekat neće nužno biti dobar. Dobri vozači primenjuju onoliko pritiska koliko je potrebno da bi vozilo išlo željenom brzinom, a zatim popuštaju po potrebi. Dobri pijanisti rade isto sa svojim instrumentom kako bi postigli željeni zvuk.
Pre nego što su mesingane pedale postale standard u izradi klavira, instrumenti su imali ručne prigušivače, a kasnije i poluge za kolena. Ručni prigušivači su bili nepraktični za korišćenje tokom sviranja, pa su pijanisti često imali nekoga u pripravnosti da ih aktivira po potrebi. Poluge za kolena bile su veliko unapređenje u dizajnu klavira. Čak je i Mocart oduševljeno govorio o tome koliko su bile efikasne i lake za upotrebu.
Tiha pedala (una corda)
Tiha pedala, odnosno una corda, nalazi se krajnje levo. Ona je bila prva izmišljena pedala koja je menjala zvuk klavira. Njena svrha je da utiče na boju tona i jačinu zvuka.
Sam naziv una corda opisuje način na koji ovaj mehanizam funkcioniše.
U ranim danima izrade klavira, instrument je imao 88 parova žica po dve za svaki ton. Kada bi se ton odsvirao, čekić bi udario u par žica (due corda) i proizveo zvuk. Ako je kompozicija zahtevala tiši zvuk, pijanista bi pritisnuo ovu pedalu tako da čekić udari samo jednu žicu otuda naziv una corda (jedna žica).
U svoje vreme, una corda je bila prava inovacija jer je izvođačima omogućila veću fleksibilnost u menjanju tonskog karaktera kompozicije. Međutim, revolucija u izradi klavira ubrzo je učinila ovu pedalu gotovo suvišnom. Klaviri sa tri žice po tonu postali su standard, pa una corda danas pomera čekić tako da udara srednju i desnu žicu. Zbog toga savremeni pijanisti često ne koriste ovu pedalu, jer ona ima relativno mali uticaj na zvuk instrumenta.
Sostenuto pedala
Sostenuto je italijanska reč koja znači „zadržan“, što savršeno opisuje funkciju ove pedale. Ako vaš klavir ima ovu pedalu, isprobajte sledeću vežbu: odsvirajte akord i zatim desnom nogom pritisnite sostenuto pedalu. Držeći pedalu pritisnutom, pustite dirke da li i dalje čujete zvuk?
Ova pedala je jedna od poslednjih dodatih klaviru, i to uz poprilično oklevanje evropskih proizvođača. Na Industrijskoj izložbi u Parizu 1844. godine predstavljen je ovaj mehanizam selektivnog zadržavanja tonova, ali bez naročitog uspeha. Tek trideset godina kasnije, legendarni proizvođač klavira Albert Štajnvej usavršio je i patentirao ovaj sistem.
Ubrzo su svi Štajnvej klaviri imali sostenuto pedalu, ali evropski proizvođači nisu prihvatili ovaj koncept sve do ranih osamdesetih godina 20. veka. Danas se pijanisti širom sveta oslanjaju na ovaj mehanizam kako bi zadržali određene tonove dok im ruke sviraju druge delove klavijature. Efekat sostenuta može se čuti u mnogim kompozicijama, poput Debisijeve Clair de Lune ili Ravelove Sonatine.
Prigušna (damper) pedala
Prigušnu pedalu ćete koristiti najčešće, bez obzira na muzički žanr koji svirate. Kada je pritisnuta, ona podiže sve prigušivače, omogućavajući svim žicama da vibriraju dok se pedala ne pusti. Ovo je jedna od najranijih inovacija klavira, ali se nije često koristila sve do romantičarskog perioda. Nećemo se previše zadržavati na njoj ovde, jer ćemo njenu upotrebu detaljno obraditi u sledećem delu.
Tehnike pedaliranja koje treba savladati
Mnogi iskusni pijanisti će vam reći da je prigušna pedala sve što vam je potrebno. To nije sasvim tačno, jer neke kompozicije zahtevaju korišćenje sostenuta. Osim toga, postoje brojni kreativni načini za korišćenje ove pedale, čak i kada to nije izričito naznačeno u notnom zapisu. S druge strane, ako su vaša tehnika i prstomet dobro razvijeni, možda nikada nećete imati potrebu da koristite levu pedalu.
To nas ponovo dovodi do prigušne pedale, koju nikada ne bi trebalo koristiti dok učite novu kompoziciju. U početku pustite prste i sluh da odrade sav posao dok se upoznajete sa melodijom i akordima. Kasnije možete sami proceniti kada treba zadržati zvuk, a kada otpustiti pedalu.
Ako vozite automobil, već znate kako da postavite desno stopalo oslonite petu i nagnite stopalo tako da lebdi iznad pedale. Sedeći za klavirom bez sviranja, spustite prednji deo stopala dok ne osetite kako pedala tone, a zatim je otpustite. Vežbajte ovo nekoliko puta dok ne steknete osećaj koliki pritisak je potreban da bi se mehanizam aktivirao.
Kada budete sigurni da možete glatko i tiho da pritisnete i otpustite pedalu, možete se posvetiti direktnom pedaliranju. Ono podrazumeva da istovremeno svirate ton ili akord i pritisnete pedalu ruka dole / noga dole; ruka gore / noga gore. Ovo bi trebalo da proizvede čist i pun zvuk. Takođe možete isprobati polovično prigušivanje, gde se pedala pritisne samo delimično, stvarajući sanjiv, maglovit efekat.
Kod legato pedaliranja, pedalu treba pritisnuti delić sekunde nakon što prsti odsviraju tonove koje želite da zadržite. Isprobajte ovu tehniku dok svirate C-dur skalu: odsvirajte ton C bez pedale, ali pre sledećeg tona pritisnite pedalu. Odsvirajte još tri tona, zatim brzo otpustite i ponovo pritisnite pedalu. Legato pedaliranje je posebno korisno kada melodija zahteva velike skokove ili kada svirate sa partnerom.
Opasnosti preterane upotrebe sustain pedale
Neki pijanisti zaista vole dugotrajan, zadržan zvuk. Drugi misle da, ako je malo pedaliranja dobro, onda je mnogo još bolje. Moglo bi se reći da je to siguran način da se upropasti kompozicija koju biste inače vrlo lepo odsvirali. Zamislite sustain pedalu kao priču o Zlatokosi, ne previše, ali ni premalo.
Početnici su naročito skloni tome da otpuste pedalu čim odsviraju akord koji treba da se zadrži. To je primer preteranog direktnog pedaliranja. Kada menjate akorde, želite da zadržite zvuk prethodnog akorda, pa pedalu ne treba puštati dok niste spremni da odsvirate sledeći.
Usput, to što je u notnom zapisu naznačeno korišćenje pedale ne znači da treba automatski da je pritisnete. Zvuk klavira zavisi od više faktora, uključujući prostor u kojem svirate. Na primer, velika koncertna sala sa akustičnim panelima zvučaće potpuno drugačije od studija. Oslonite se na sopstveni sluh da biste odlučili koliko sustaina vam je potrebno ili da li vam je uopšte potreban.
Ovo svakako nije kompletna studija o tome kako izvući maksimum iz mogućnosti klavira, ali jeste dobar početak. Pruža vam solidan uvod u one mesingane dodatke nadohvat vaše noge. Sa ovim znanjem, pozvani ste da istražujete svoju kreativnu muzikalnost i otkrijete sopstveni zvuk i stil sviranja. Slobodno eksperimentišite koliko god želite.
Sažmi uz pomoć AI
Da li ti se dopao članak? Zapiši to!
Loading...
