Uloga lekara opšte prakse u zdravstvenom sistemu

Na šta se titula lekara opšte prakse tačno odnosi? Lekar opšte prakse je odgovoran za lečenje pacijenata od tegoba i problema koji se najčešće susreću. Na njih mislimo kada u kolokvijalnom govoru kažemo „lekari,“ i kod njih idemo kada se probudimo sa veoma jakom prehladom ili bolom u grlu.

Nacionalni sistem zdravstvene zaštite podstiče pacijente da posete svoje lekare opšte prakse u vezi sa svime oko čega nisu sigurni ili što ih brine pre nego što potraže specijalističku pomoć ili pokušaju da sami postave dijagnozu.

Druga glavna odgovornost lekara opšte prakse je da pacijente sa složenijim ili neuobičajenim simptomima upućuje dalje, kod specijaliste.

Pošto odgovarajući specijalista nije uvek dostupan u lokalnoj klinici, uloga lekara opšte prakse je da utvrdi koji je stručnjak potreban i da da uput pacijentu. Specijalista koji pacijentu može najviše biti od pomoći nalazi se u često u većoj medicinskoj ustanovi, opštoj bolnici ili, ako pacijent odluči da izbegne čekanje, privatnoj klinici.

Lekari opšte prakse prolaze kroz rigoroznu obuku kako bi stekli ozbiljne kvalifikacije, i jedni su od najvažnijih i najuglednijih radnika u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite.

Zamislite ovaj posao manje kao nespecijalizovanog majstora svih zanata, a više kao kamen temeljac celokupne medicinske prakse.

Želiš da držiš časove?

Pridruži se zaјednici Superprof i podeli svoјe znanje sa stotinama radoznalih i motivisanih učenika

Kreiraj oglas

Razlika između lekara opšte prakse i drugih medicinskih radnika

Da bismo bolje razumeli ulogu lekara opšte prakse u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite, korisno je ispitati različita radna mesta i titule u sistemu zdravstvene zaštite i uporediti ih.

Nažalost, ne možemo navesti sve različite pozicije u sistemu zdravstvene zaštite, jer lista sadrži čitavih 350 jedinstvenih karijera. Umesto toga, pogledaćemo neke glavne podgrupe u koje zaposleni spadaju i kako se njihovi poslovi razlikuju u pogledu uloge, plate i odgovornosti.

• Lekari opšte prakse
• Specijaliste
• Hirurzi
• Medicinske sestre
• Doktori hitne pomoći
• Naučnici i istraživači

Lekari opšte prakse

• Uloga:

Uloga lekara opšte prakse je da se brine o opštem zdravstvenom stanju lokalnog stanovništva.

• Odgovornosti:

U odgovornosti lekara opšte prakse spada nalaženje rešenja ili pisanje recepta za česte, jednostavne, ili manje ozbiljne medicinske tegobe. Takođe su odgovorni za posećivanje pacijenata koji su nepokretni ili nemaju načina da dođu do medicinske ustanove.

Pored toga, dužnost lekara opšte prakse je da izdaje upute za lekare specijaliste u slučaju neuobičajenih ili komplikovanih oboljenja koja zahtevaju pažnju stručnjaka.

Doktori specijaliste

• Uloga:

Uloga lekara specijaliste je da pruži tačnu dijagnozu i obezbedi lečenje zdravstvenih problema koji pogađaju određene delove tela, kao što je specijalista ORL-a, koji se isključivo fokusira na uho, nos i grlo.

• Odgovornosti:

Lekari specijalisti prolaze kroz opsežnu obuku kako bi postali stručnjaci u svojoj oblasti.

To je zato što njihova odgovornost uključuje izuzetno poznavanje određene oblasti medicine, kako bi vršili tačne procene i postavljali dijagnoze na osnovu složenih simptoma. U mnogim slučajevima, lekari specijalisti su takođe opremljeni i obučeni za obavljanje procedura u svojim ordinacijama.

Zanimljivo je da, iako u ovom članku razlikujemo specijalistu i lekara opšte prakse, ova dva zanimanja su tehnički ista stvar, pri čemu su lekari opšte prakse stručnjaci za opštu praksu i stoga specijalisti na svoj način.

Ovo objašnjava sličnu prosečnu platu za obe uloge.

Hirurzi

• Uloga: 

Uloga hirurga u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite je očigledna. Njihov zadatak je da obavljaju medicinske intervencije i procedure koje nije moguće obaviti u lekarskoj ordinaciji, već se moraju sprovoditi u operacionim salama.

• Odgovornosti:

Iako postoji mnogo različitih tipova hirurga različitog stepena stručnosti, generalno se očekuje da imaju stručno razumevanje anatomije, medicinske teorije, kao i laku rruku da bi teoriju sproveli u praksi.

Hirurzi moraju biti upoznati sa mnogim komplikovanim zahvatima i kao takvi su često podeljeni u specijalnosti kako bi se smanjila mogućnost medicinskih grešaka.

Operisanje u situacijama koje su pitanje života i smrti podrazumeva da se od hirurga hitne pomoći očekuje da imaju čelične živce i snagu karaktera potrebnu za suočavanje sa posledicama u slučaju gubitka života, što je neizbežnost u karijeri.

Medicinske sestre

• Uloga: 

Medicinske sestre su negovateljice u bolnicama i medicinskim ordinacijama. One vode računa o pacijentima u svako doba dana i noći, pomažu pri lečenju rana i drugim procedurama, i funkcionišu kao temelj iskustva svakog pacijenta u bolničkom okruženju.

• Odgovornosti:

Medicinske sestre imaju različit stepen odgovornosti u zavisnosti od seniornosti, ali glavni posao im je obično da direktno brinu o pacijentima, ispunjavajući sve njihove potrebe i obavljajući administrativne poslove.

Medicinske sestre prikupljaju podatke o pacijentima, prate njihovo stanje i sposobne su da donose procene i zahtevaju promene u nezi pacijenta.

Odgovornost medicinskih sestara je da deluju kao medijatori između pacijenta i lekara, starajući se da su im pomoć i lečenje lako dostupni kada im zatrebaju, zbog čega se medicinske sestre često smatraju zagovornicima pacijenata.

Doktori hitne pomoći i članovi sanitetske ekipe

• Uloga: 

Medicinske službe hitne pomoći igraju zastrašujuću ulogu prvih osoba koje stižu na mesto nesreće. Njihova je odgovornost i da daju izuzetno (ali i nužno) brze procene kako bi pružili pomoć koja spasava život pacijentima na licu mesta. Istovremeno, od njih se očekuje da pacijente brzo prevezu u bolnicu u jednom komadu.

• Odgovornosti:

Postoji mnogo različitih radnih mesta u oblasti hitne službe ali generalno, odgovornost je tehničara hitne medicinske pomoći da se brzo kreće kroz urbane ili ruralne sredine kako bi stigao na mesto vanredne situacije u najkraćem mogućem roku.

Po dolasku, njihov je zadatak (često drugog člana tima) da ispravno procene medicinsko stanje pacijenta. Procena se zasniva na vizuelnim zapažanjima i svedočenjima prisutnih svedoka ili samog pacijenta, ukoliko su u stanju da komuniciraju.

Tehničari hitne medicinske pomoći će zatim možda morati da izvrše medicinsku intervenciju na licu mesta kako bi stabilizovali stanje pacijenta. Kasnije bi se očekivalo da pacijenta odvedu do bolnice na vreme za intervenciju hirurga koji su na raspolaganju, i koja može da spase život.

Naučnici i istraživači

• Uloga: 

Naučnici, iako se direktno ne bave medicinom, pružaju važnu uslugu u medicinskoj industriji, razvijajući i testirajući nove lekove, kao i druga rešenja rešenja na dinamičom frontu pretnji po ljudsko zdravlje.

• Odgovornosti:

Kako se povećava broj akademskih i teorijskih učesnika u medicinskom sektoru, od naučnika i istraživača se zahteva da strogo poštuju pravila dobrog istraživanja. Svaki student bi se složio da ovo nije tako lako postići.

Dobri istraživači su odlični komunikatori po prirodi, zbog potrebe da međusobno upoređuju i potvrđuju podatke.

Kao članovi tima, ovi stručnjaci takođe moraju biti majstori upravljanja vremenom, poštovanja strogih rokova i upravljanja budžetima za pojedinačne istraživačke zadatke.

Najzad, istraživači moraju konstantno da ažuriraju znanje u svojoj oblasti istraživanja, jer su podaci koji prednjače medicinskom razvoju dinamični i stalno se razvijaju.

Ove odgovornosti kulminiraju sprovođenjem eksperimenata i primenom rezultata ovih eksperimenata u razvoju i testiranju novih lekova.

Da li se Srbija suoči sa nedostatkom lekara opšte prakse?

Srbija svakako pati od nedostatka podrške u zdravstvu, koja zbog nedavnih ekonomskih problema i pritisaka ne uspeva da obezbedi medicinske potrebe stanovništva, makar ne blagovremeno, što rezultira dugim listama čekanja i stresiranim osobljem koje je slabo raspoređeno.

Problemi sa nacionalnim sistemom zdravstvene zaštite su se povećali tokom vremena, i Srbija će se sve više oslanjati na privatni sektor kako bi se nadoknadili njegovi nedostaci.

Prema vladinim metrikama, opšta medicina čini 10,0% svih specijalista, što je loša vest kada se uzme u obzir smanjenje stope zapošljavanja i slično pateći obrazovni sistem (izvor ambicioznih lekara).

Takođe, godine 2015. je zabeležen deficit do –59% za lekare opšte prakse na specijalizacijama, što ukazuje na poseban manjak te kategorije kadra u određenim područjima. MDDT beleži varijacije gustine lekara po okruzima, što uključuje i opštu praksu, ali nije eksplicitno razdvojeno po tipu lekara.

Projektovano je da će ovaj manjak biti značajan do 2030. godine. Ovaj broj možda ne deluje najveći za populaciju od miliona, ali je važno uzeti u obzir da je, s obzirom na trenutni broj lekara opšte prakse, svaki lekar mora da radi sa ogromnim brojem pacijenata.

Zamislite kako bi bilo da nastavnik u školi mora da predaje stotinama, a kamoli hiljadama učenika. Nesumnjivo se radi o alarmantnoj situaciji, a nismo čak ni odlučili da se dotaknemo nedostataka na drugim pozicijama u nacionalnom sistemu zdravstvene zaštite.

Problemi sa sistemom zdravstvene zaštite nastaviće da povećavaju oslanjanje Srbije na privatni sektor da bi se nadoknadili njegovi nedostaci.

Hvala vam puno što ste stigli do kraja ovog članka. Ako vam se dopalo i/ili ste nešto naučili, obavezno se vratite uskoro i pregledajte neke od naših drugih tekstova, ovde na blogu Superprof. Postoji mnoštvo članaka o širokom spektru različitih tema, tako da smo sigurni da ćete pronaći dobru hranu za svoj um.