Nekada se odsecanje gangrenoznog ekstremiteta bez anestezije slavilo kao medicinski napredak, uglavnom kada bi pacijent preživeo. Trepanacija se takođe smatrala vrhunskim zahvatom, koji je uključivao korišćenje svrdla da bi se pacijentu probušila lobanja, kako bi lekar mogao da leči intrakranijalne bolesti. Trepanacija se i danas praktikuje; prvo zahteva seriju dijagnostičkih skeniranja, a isečeni deo lobanje se zamenjuje.
Do nedavno je briga o pacijentima bila manje važna lekarima nego trijumfovanje nad bolešću. To ne znači da su nekadašnji hirurzi lutali po selu sa testerom, tražeći ljude koje bi rasekli. Mnogi su vodili računa o udobnosti i dobrobiti pacijenata. Jednostavno nismo imali tehnologiju niti sredstva da se postaramo za to da briga bude podjednako važna koliko i lečenje. Štaviše, saradnja sa pronicljivim nastavnikom biologije može pružiti dragocen kontekst o evoluciji medicinske prakse.
Danas imamo ogromne zalihe znanja o lekovima, hemikalijama i biološkim procesima. Pomažu nam pri informisanju lekara o izboru terapije i medicinskih rešenja za skoro sve naše bolesti. Imamo fantastične, futurističke tehnologije koje nam pomažu da ostvarimo naučnu fantastiku. Ali spajanje tehnologije sa zdravstvenom zaštitom izaziva:
- etičke rasprave o budućnosti medicine
- tekući razgovor o ulozi ishrane u zdravstvenim ishodima
- ideje o tome kako bi personalizovana medicina trebalo da izgleda
- neka od najneobičnijih medicinskih otkrića u protekloj deceniji
Trenutno ljudi na svim nivoima vlasti govore o pretnjama i prednostima koje veštačka inteligencija (AI) predstavlja. Većina projektuje scenarije iz distopičnih romana daleko u budućnost, ali kako AI izgleda danas? Hajde da ispitamo kako tehnologija, uopšteno, i specifične primene veštačke inteligencije mogu da promene koncepte zdravstvene zaštite.
Nastavnik biologije može da iskoristi stručnost iz oblasti medicinskih otkrića da obogati razumevanje teme kod učenika, kao i da ih inspiriše da uče van učionice.
Najbolji medicinski proboji tokom prethodne decenije
Upoznajte Aleksa Luisa. U novembru 2013. je otišao rano u krevet, osećajući se kao da ima prehladu. Zapravo je imao bakterijsku infekciju koja mu je zahvatila sva četiri ekstremiteta, usne i nos. Kako je nastupila sepsa, organi su krenuli da mu otkazuju, što ga je zamalo koštalo života.
Aleksov slučaj je potresan ne samo zbog virulentne infekcije, već i zbog uloge koju je tehnologija odigrala u spašavanju njegovog života. Za manje od 24 sata, doktori su bili primorani da mu amputiraju su obe noge, kao i levu ruku. Za nekoliko dana, njegovo telo, izrešetano sepsom, počelo je da se gasi. Lekari su ga stavili u medicinski izazvanu komu.
Da je Aleks dobio pomenutu infekciju deceniju ranije, prognoza bi mu bila manje ohrabrujuća. Čak i da je preživeo napad, život bi predstavljao poseban izazov nakon niza amputacija. Ali napredak u robotici i bionici znači da je Aleks uspeo da povrati funkcionalnost udova. Kako se tehnologija poboljšava, nadogradnje na planu protetike omogućiće mu još bolji kvalitet života.
Bivši biciklista Gert-Jan Oskam, na primer, zna kakav je osećaj vratiti pokretljivost i funkcionalnost. Pre desetak godina je izgubio sposobnost da koristi noge, ali sada, zahvaljujući dvostrukom implantatu za mozak i kičmu, ponovo može da hoda. Pre čak tri godine, prvi moždani implanti vratili su vid slepim ljudima, ali je vraćanje pokretljivosti bilo mnogo zahtevnije. Ova složena procedura bila je moguća tek nakon medicinskih otkrića u protekloj deceniji.
Etička debata u vezi sa uređivanjem gena
Godine 1953, Džejms Votson i Frensis Krik otkrili su spiralu DNK. Trideset godina kasnije, naučnici su otkrili da Hantingtonova bolest ima genetsko poreklo. Sedam godina kasnije, nauka je otkrila podložnost kanceru koja se odražava u ljudskom genomu.
Možda su ljudi, do otkrića gena za rak i Hantingtonove bolesti, mislili da je način na koji bi se razboljevali slučajnost. Otkriće da su ljudi podložni određenim bolestima zbog svoje genetike predstavljao je ogroman korak napred, koji pre svega sugeriše da bi temeljno razumevanje ljudskog genoma moglo iskoreniti ovu bolest. Tako je 1990. započeo Projekat ljudskog genoma.
Istoričari, filozofi i zakonodavci su se ubrzo dali u juriš. Skoro vek pre toga, pokret za promociju eugenike je ušao u modu. Ovaj pokret je imao za cilj da obezbedi populaciju genetski superiornih ljudi. Ideja je bila puna rasističkih i klasističkih prizvuka.
Vreme, tehnologija i tolerancija su spasili dan. Godine 1959. otkriven je genetski uzrok Daunovog sindroma. I opet, niko nije verovao da je mudro promeniti taj hromozom. Vremenom su određeni slučajevi uređivanja gena dobili odobrenje, ali je nedavni događaj vratio tu raspravu u prvi plan.
Kako nam zdrava ishrana može pomoći da sprečimo bolesti
Ako nam geni povećavaju verovatnoću da se razbolimo, ono što unosimo u telo takođe mora da igra ulogu. Decenijama nam je medicinska zajednica preporučivala šta treba da jedemo i pijemo. Ali opet, ljudi su sve bolesniji i deblji.
Na primer, žitarice su odavno deo standardnog plana ishrane, ali niko nam nije rekao koje žitarice. I kako ih treba obraditi da bi ostale hranljive. Takođe, svi govore o kalorijama; koliko smeš da uneseš i koliko sagoriš.
Saveti u vezi sa brojem kalorija koje treba da unosimo su izuzetno pogrešni. Nisu sve kalorije iste; neke su prazne, a nekima je potrebno duže da sagore. Pojedina tela takođe različito reaguju na različite vrste kalorija. Fokusiranje na unos kalorija često podrazumeva previđanje njihove nutritivne vrednosti.
Masti iz ishrane su od suštinskog značaja za održavanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Ali i masnoća je odavno demonizovana, sa sloganom „jedi masno, ugoji se“ prikačenim uz svaku diskusiju o mastima. Istina je sasvim suprotna; nova istraživanja pokazuju da nam povišen unos masti može pomoći da smršamo. Štaviše, ishrana bogata zdravim mastima pokazuje niže stope raka, uključujući rak prostate, dojke i debelog creva.
Studije o masti nude još više dobrih vesti: masti u ishrani takođe pomažu u sprečavanju niza mentalnih oboljenja. Dijeta sa visokim sadržajem masti pokazuje smanjenu zastupljenost kognitivnog pada, gubitka pamćenja usled starenja, pa čak i depresije. Uzimajući u obzir da se razvijena društva bore sa ishranom bez masti i sa brojanjem kalorija već 50 godina, sve su ovo dobre vesti.
Broj ljudi sa srčanim oboljenjima, dijabetesom tipa II i gojaznošću je konzistentno rastao tokom tog perioda. Kao i broj ljudi sa mentalnim oboljenjima i depresijom. A od 1990. godina, stope raka su porasle, posebno kada je reč o raku dojke i debelog creva, kao i raku bubrega, jetre i pankreasa.
Istraživanja su dokazala da postoji veza između ishrane i bolesti, ali ova slika je nepotpuna. Okruženje takođe igra ulogu u oblikovanju zdravlja. Zagađenje, toksini i stepen fizičke aktivnosti zavise od toga gde i kako živimo, kao i naš genetski profil.
Kao i svaki drugi aspekt našeg zdravlja, istovetni pristup prehrambenim potrebama svakog pojedinca ne funkcioniše. Trebalo bi da otkrijete koja ishrana je potrebna vašem konkretnom telu da bi sprečlo bolest i zaštitilo vam mentalno zdravlje. Naš prasteći članak vam daje savete kako da to uradite.
Personalizovana medicina: Zdravstvena zaštita budućnosti
Medicina na isti kalup za sve pacijente primorava lekare da koriste najagresivnije tretmane. Ali pacijenti nam dolaze u svim oblicima, veličinama i sa raznim genetskim profilima. A ponekad se dešava i da se bolest vrati.
Medicinsko osoblje već dugo frustrira priroda njihovog posla. Hirurgija, hemoterapija i radioterapija mogu dovesti do remisije raka, ali zašto se bolest vraća? Niko ovde ne krivi medicinske sestre ili lekare. Ali možda je vreme da se umesto bolesti počne lečiti pacijent.
To je filozofija iza personalizovane medicine. Ova inicijativa uz pomoć veštačke inteligencije razmatra zasebnog pacijenta pre nego što pogleda šta ga muči. Personalizovana medicina posmatra individualne genetske profile kako bi pomogla pri donošenju odluka o planu lečenja. Takođe se razmatraju drugi faktori, kao što su ishrana i okruženje svakog pacijenta, kako bi se utvrdilo koja bi terapija mogla biti najefikasnija.
Prolazak kroz napredak u medicini pod vođstvom profesora biologije pomoći će vam da povežete teorijsko znanje sa praktičnim primenama, ilustrujući način na koji ova otkrića mogu dovesti do revolucije u nezi pacijenata.
Recimo da pacijent ima visok krvni pritisak, visok nivo glukoze u krvi i visoke trigliceride. Takođe su gojazni, 'u obliku jabuke', što znači da imaju veliki stomak. Obično bi lekar prepisao lek za svaku zasebnu tegobu i savetovao pacijentu da smrša. Verovatno neće biti upućivanja nutricionisti ili dijetetičaru.
Metabolički sindrom, stanje koje ti simptomi opisuju, je bolest životnog stila. Međutim, neki metabolički poremećaji su genetski. Dakle, propisivanje različitih lekova bez prethodnog razmatranja genetskih ili uslova životne sredine je neefikasno.
Tehnološki potpomognuta dijagnoza uzima u obzir pacijenta na prvom mestu, a zatim opcije lečenja. Poznavanje genetskog profilapacijenta znači da AI može isključiti sva metabolička stanja. Pacijent možda već koristi nosivi uređaj koji ih izveštava o unosu kalorija i nivoima aktivnosti. Sa tim podacima, AI bi brzo mogao zaključiti da odluke o načinu života uzrokuju ovaj kvartet simptoma.
Lekari se stalno muče da leče više pacijenata, izleče više bolesti, više istraživanja i objave više radova. Radno vreme im je izuzetno dugo, dok pokušavaju sve to da postignu. Lekari često imaju samo nekoliko minuta sa svakim pacijentom pre nego što odu u sledeću sobu da izvrše naredni pregled. Zamislite koliko bi tih nekoliko minuta bilo produktivnije da doktor ima pomoć veštačke inteligencije.
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
