Saznajte kako se slavi Božić u različitim zemljama sveta

Ako ste odrasli u Srbiji, sigurno vam je poznato koliko Božić zauzima posebno mesto u našem kulturnom i porodičnom životu. Običaji poput paljenja badnjaka, okupljanja porodice za trpezom, unošenja slame u kuću i čekanja prvog položajnika deo su tradicije koja se prenosi s kolena na koleno. Srpski Božić, koji se obeležava 7. januara, predstavlja vreme mira, zajedništva i duhovne obnove.

Ipak, iako u Srbiji imamo snažne i duboko ukorenjene božićne običaje, način na koji se Božić proslavlja širom sveta može biti veoma drugačiji i podjednako zanimljiv. Od raskošnih prazničnih pijaca i drevnih verskih rituala, do modernih i neobičnih proslava, božićne tradicije iz drugih zemalja otkrivaju bogatstvo različitih kultura i običaja.

U nastavku teksta upoznaćemo se sa nekim od najzanimljivijih božićnih tradicija iz celog sveta i videti kako se praznični duh izražava na razne, često neočekivane načine.

Naјbolji dostupni nastavnici

Pogledaj

Nemačka - Sveti Nikola i praznični sajmovi

Nemačka ima bogatu tradiciju božićnih pijaca koje očaravaju i lokalno stanovništvo i turiste. Weihnachtsmärkte (božićne pijace) otvaraju se u gradovima i mestima već krajem novembra, nudeći ručno rađene proizvode, kuvano vino (Glühwein) i praznične poslastice poput srca od medenjaka i Stollena, božićnog hleba sa suvim voćem. Danas se slične pijace mogu naći i u Velikoj Britaniji (pa čak i u supermarketima), kao i širom Evrope.

Sveti Nikola, ljubazna figura odevena u biskupsku odeću, posećuje decu i ostavlja poklone ili slatkiše u njihovim cipelama ako su bila dobra, ili grančice ako nisu. Na Badnje veče porodice razmenjuju poklone u proslavi poznatoj kao Bescherung, s naglaskom na okupljanje u krugu najuže porodice. Za ljubitelje božićne jelke, zanimljivo je znati da moderna božićna jelka, odnosno Tannenbaum, potiče upravo iz Nemačke.

Italija - La Befana i Gozba sedam riba

U Italiji božićna sezona traje mnogo duže od jednog dana od početka decembra pa sve do 6. januara, dana Bogojavljenja. Jedna od najpoznatijih italijanskih tradicija je La Befana, dobrodušna veštica koja dolazi uoči Bogojavljenja i ostavlja slatkiše dobroj deci, a ugalj onoj koja su bila nestašna. Za razliku od Deda Mraza, ona leti na metli i veoma je omiljena među decom.

Posebno značajna tradicija u južnoj Italiji na Badnje veče je Gozba sedam riba. Ovaj obrok, zasnovan na morskim plodovima, simbolizuje iščekivanje Hristovog rođenja, a porodice uživaju u jelima poput baccalà-a (slanog bakalara) i prženih lignji. Italijani takođe peku Panettone, slatki hleb sa suvim voćem, koji se jede tokom cele sezone.

Japan - Pržena piletina i romantika

Iako Japan nije tradicionalno hrišćanska zemlja, Božić je prihvaćen uz moderan zaokret. U Japanu se Božić doživljava više kao dan za parove i prijatelje nego za porodicu, slično Danu zaljubljenih na Zapadu. Badnje veče se smatra najromantičnijom noći u godini, kada parovi razmenjuju poklone i večeraju u restoranima.

Zahvaljujući pametnoj marketinškoj kampanji iz 1970-ih, pržena piletina iz KFC-a postala je glavno božićno jelo. Danas ljudi u Japanu naručuju svoje obroke nedeljama unapred kako bi osigurali prazničnu večeru.

Neizostavni su i božićni kolači u obliku laganog biskvita, ukrašeni jagodama i umućenom pavlakom. Božićna atmosfera zaista osvaja mnoge Japance, a božićni filmovi su izuzetno popularni.

Meksiko - Las Posadas i pinjate

Božić u Meksiku je živopisna proslava koja spaja španske katoličke uticaje sa domorodačkim tradicijama. Učenje o Božiću u osnovnim školama često uključuje mnoge meksičke običaje.

Jedan od ključnih događaja je Las Posadas, prikaz Marijinog i Josifovog traženja prenoćišta. Tokom devet noći, od 16. do 24. decembra, deca i odrasli učestvuju u večernjim povorkama, obilaze domove i pevaju pesme koje simbolizuju njihovo putovanje. Proslava kulminira na Nochebuena (Badnje veče), uz porodične gozbe i ponoćnu misu.

Neizostavan deo su i pinjate - šarene, zvezdaste figure punjene slatkišima i voćem, koje deca razbijaju sa povezom preko očiju tokom Posadasa. Omiljena jela uključuju bacalao a la Vizcaína, tamales i ponche, topli voćni napitak.

Naјbolji dostupni nastavnici

Pogledaj

Filipini - Najduža božićna sezona

Filipini imaju najdužu božićnu sezonu na svetu, koja počinje već u septembru i traje do početka januara. Ukrašavanje i božićne pesme čuju se u tržnim centrima i javnim prostorima mesecima unapred.

Posebno se ističe Festival džinovskih lampiona u San Fernandu, gde zajednice prave raskošne, svetleće lampione koji simbolizuju Vitlejemsku zvezdu. Na Badnje veče porodice se okupljaju na Noche Buena gozbi sa jelima poput pečenog praseta (lechon), queso de bola sira i bibingke, slatkog kolača od pirinča.

Švedska - Sveta Lucija i Julska koza

U Švedskoj božićna sezona počinje 13. decembra, na Dan Svete Lucije. Devojčice obučene u bele haljine sa crvenim pojasevima i krunama od sveća na glavi predvode povorke u čast Svete Lucije, donoseći svetlost u mračnu zimu. U školama, crkvama i domovima pevaju se tradicionalne pesme, a služe se šafranove zemičke zvane Lussekatter.

Neobičan božićni simbol u Švedskoj je Julska koza. Nekada simbol paganskih zimskih proslava, danas je popularan božićni ukras, često u obliku velikih figura od slame. Grad Gävle je poznat po svojoj ogromnoj julskog kozi, koja je često meta nestašnih pokušaja paljenja, što je postalo deo lokalne legende.

Finska - Joulupukki

U Finskoj je Badnje veče najvažniji dan božićne sezone. Porodice često započinju slavlje odlaskom u božićnu saunu, drevni običaj koji simbolizuje pročišćenje tela i duha. Još jedna posebna tradicija je poseta grobovima preminulih, gde se pale sveće i stvaraju mirne, svetlucave scene na grobljima.

On lično donosi poklone deci na Badnje veče, što proslavi daje poseban čar. Pravljenje ili crtanje Joulupukkija često je i edukativna aktivnost za decu u školama.

Island - Julski momci i 13 dana Božića

Na Islandu su božićne tradicije vezane za Julske momke (Yule Lads), 13 nestašnih likova iz narodnog predanja koji dolaze deci tokom 13 noći pred Božić. Svaki ima svoj karakter i ostavlja male poklone u cipelama dobre dece, dok nestašna mogu dobiti krompir! Njihove šaljive priče unose razigran duh u praznike.

Još jedna posebna tradicija je Jólabókaflóð - „Božićna poplava knjiga“. Ljudi razmenjuju knjige na Badnje veče, a zatim veče provode čitajući uz toplu čokoladu. To je topla i intelektualna tradicija koja savršeno odgovara hladnim islandskim noćima.

Australija - Plaže, roštilj i sunčani praznici

Božić u Australiji potpuno menja zimsku sliku praznika. Pošto pada usred leta, mnogi ga slave roštiljanjem na plaži. Iako se ponekad služi ćuretina, mnogo su češći roštilji, hladna jela, morski plodovi i salate.

Deda Mraz se često pojavljuje u letnjoj odeći, pa čak i na dasci za surfovanje. Uoči Božića održavaju se Carols by Candlelight - koncerti na otvorenom gde zajednice pevaju božićne pesme pod zvezdama. Najpoznatiji se održava u Melburnu i prenosi se širom zemlje.

Krket je takođe važan deo praznične tradicije. Kada se Ashes serija igra u Australiji, mečevi često počinju na Dan posle Božića (Boxing Day) i prate se širom sveta. Za engleske navijače, to često znači noćno gledanje uz hranu, piće i božićnu atmosferu.

Mnoge zemlje imaju prelepe i dirljive božićne tradicije koje ističu zajedništvo i dobrotu. U Poljskoj se, na primer, ostavlja jedno prazno mesto za stolom u slučaju da se pojavi neočekivani gost, a večera ne počinje dok se na nebu ne pojavi prva zvezda.

Učenje o Božiću

Ako želite da saznate više o Božiću i njegovim tradicijama, naši tutori vam mogu pomoći da produbite znanje ili da se pripremite za podučavanje drugih. Božićne tradicije su važan deo kulture mnogih zemalja i često se obrađuju u školama.

Ako tražite tutora koji vam može pomoći sa ovom temom ili sa planiranjem nastave, kontaktirajte Superprof i pronađite predavača u vašem kraju.