Svaki čovek koji je deo modernog društva zna da je svetska populacija u krizi gojaznosti. Isto važi i za Ujedinjeno Kraljevstvo. Džeremi Hant je jednom opisao dečju gojaznost u UK kao nacionalnu vanrednu situaciju. Nacionalna zdravstvena služba UK (NHS) savija se pod teretom bolesti povezanih sa gojaznošću.
Globalna populacija trenutno se paralelno suočava sa krizom mentalnog zdravlja. Pogoršanje mentalnog zdravlja samo je delimično posledica post-COVID traume. Drugi razlozi leže u trenutnoj međunarodnoj situaciji koja uključuje rat, inflaciju i klimatsku anksioznost. Da li biste se iznenadili kada biste saznali da ono što jedete utiče i na vaše mentalno zdravlje?
Lekar je možda već razgovarao sa vama o pravilnoj ishrani i o tome koju hranu treba da jedete, posebno ako kao pacijent spadate u rizičnu grupu. Oni znaju vašu istoriju bolesti, nivo aktivnosti i standardnu ishranu. Kvalifikovaniji su da vam daju lične savete o ishrani. Ostavićemo to njima, a mi ćemo sada razgovarati o sledećem:
- koje su bolesti životnog stila i kako ih sprečiti
- kako zdrava ishrana pomaže u sprečavanju bolesti
- vezi između ishrane i mentalnog zdravlja
- načine na koje možete poboljšati zdravlje dobrom ishranom
Profesor biologije može pomoći učenicima da razviju snažne istraživačke veštine i metode naučnog saznanja.
Šta su bolesti životnog stila?
Svaka vrsta bolesti ima uzrok, patogenezu. Neka oboljenja, poput raka i anemije srpastih ćelija, su genetska. Neki metabolički poremećaji su genetski, što često dovodi do gojaznosti. Dakle, gojaznost nije uvek stvar prejedanja i nedovoljnog truda.
Druge bolesti se stiču kontaktom sa spoljapšnjim svetom. To uključuje sve, od sindroma stečenog imuniteta (sida) do virusa varičela-zoster, koji izaziva vodene boginje, šindre i plikove od groznice koje povremeno možete dobiti na usnama.
Ljudi su bespomoćni u borbi protiv svojih gena i samo su neznatno bolji u borbi protiv virusnih infekcija. Nasuprot tome, bolesti načina života su bolesti koje sami sebi izazivamo. Nismo dovoljno aktivni i imamo loše navike u ishrani. Takođe, unosimo štetne materije.
Ljudi koji žive u industrijalizovanim zemljama su pod većim rizikom od dobijanja bolesti životnog stila. Sedite po ceo dan, svuda se vozite i jedete izuzetno prerađenu hranu, ove navike su tipične je za dobro razvijene nacije. Ali to su uslovi koji dovode do bolesti srca (kardiovaskularne bolesti), dijabetesa tipa 2 i abdominalne gojaznosti. Kombinacija visokog krvnog pritiska, visoke glukoze i visokih triglicerida sada je toliko česta da lekari rutinski dijagnostikuju metabolički sindrom.
Ljudi u razvijenim zemljama takođe žive duže. To zvuči sjajno sve dok ne shvatimo da što duže donosimo loše odluke u vezi sa načinom života, bolesti postaju sve teže. Alchajmerova bolest, artritis i osteoporoza su u porastu. Kao i astma sa kasnim početkom, sindrom policističnih jajnika (PCOS) i sindrom iritabilnog creva.
A sada je vreme za zapravo dobre vesti: ova, kao i druga oboljenja proizilaze iz načina na koji živimo. Dakle, promena načina života znači da se smanjuje verovatnoća da ćemo postati žrtve lošeg zdravlja. Promene ne moraju biti radikalne da bi bile korisne. Medicinska istraživanja su pokazala da svakodnevna šetnja i manje promene u ishrani mogu pomoći da se spreči bolest.
Sprečimo bolesti zdravom ishranom
Hajde da počnemo sa svim standardnim savetima o 'zdravoj ishrani': jedite dugu; jedite hranu različitih boja. Jedite namirnice svih grupa: meso/riba, mlečni proizvodi, žitarice/masovnice, zdrave masti i voće/povrće. Jedite meso i dve vrste povrća, manje mesa i više povrća, i uverite se da je meso nemasno, da nije prerađeno. Odbacite nezdravu hranu, slatkiše i gazirana pića i smanjite unos soli.
Mnogi ljudi prihvataju ove savete kao da su zacrtani u kamenu, ali postoje problemi sa ovom postavkom. Neki ljudi su vegetarijanci/vegani, neki su netolerantni na laktozu. Neke osobe su alergične na određeno voće, druge na neko povrće, a treće na žitarice. Da li im svima nedostaje hranljivih materija jer njihova tela odbijaju ono što je navodno zdravo?
Šta onda treba da smatramo zdravom ishranom? Moramo isključiti nezdravu hranu, slatkiše i gazirana pića jer oni pružaju malu nutritivnu vrednost. U stvari, sa svim tim šećerom i hemikalijama, ova hrana aktivno šteti našem telu i umu. Ako ih izuzmemo, možemo da definišemo zdravu ishranu kao što manje procesuiranu hranu koja deluje na vaše telo.
Pod vođstvom nastavnika biologije, nekada nevidljivi svet mikroorganizama može da procveta, otkrivajući čuda života u minijaturnim razmerama.
Dr Robert Lustig, američki pedijatar endokrinolog i specijalista za gojaznost kod dece, nudi jednostavan lek. Ako hrana dolazi u konzervi, kutiji, boci ili vrećici, nekako je degradirana, i to više nije prava hrana. Izbegavanje takvih proizvoda usmerava nas ka boljoj ishrani.
Odabir minimalno obrađene hrane koja odgovara vašem telu je samo polovina jednačine. Hrana takođe treba da se skuva, ili pretvori u obrok. Način na koji to radite će uticati i na nutritivnu vrednost vaše hrane.
Kuvanje namirnica na visokim temperaturama i dugo kuvanje utiče na njihovu nutritivnu vrednost. Kuvanje takođe menja hemijsku strukturu hrane. Kada se podvrgne toploti, mnoge namirnice prolaze kroz Majlardovu reakciju; pečeni hleb je odličan primer. Kao i meso na žaru i prženo meso i duboko prženi čips. Kad smo kod čipsa…
Krompir je glavni oslonac zapadnjačke ishrane i prolazi test 'bez kutije/kese/limene'. Ali teško je jesti sirov krompir, tako da mora biti podvrgnut toploti. Način na koji spremamo krompir dosta utiče na hranljivost ove namirnice. Opšte pravilo je: ako ne dođe do Majlardove reakcije, ako krompir ne poprimi braon boju, hranljiviji je.
Dakle, ostaje nam krompir sa korom i kuvani krompir, a prženje moramo da izbacimo. Isto tako, povrće kuvano na pari je hranljivije od prženog jer zadržava više hranljivih materija. Znati šta treba da jedemo i kako kuvati je izazov zbog svih ovih varijabli. Gledajući u budućnost personalizovane medicine, mogli bismo da očekujemo digitalni vodič za ishranu koji će nas posavetovati.
Mentalno zdravlje i ishrana
Nije slučajno što su globalne statistike u vezi sa depresijom uporedne sa onima o bolestima životnog stila. Doduše, živimo u dosta napetim vremenima i ima dosta razloga zbog kojih bismo mogli da se osećamo neprijatno. Ali depresija nije jedini problem sa mentalnim zdravljem koji se javlja. Incideti besa su takođe u porastu.
Ali većina literature se fokusira na vezu između ishrane i depresije, tako da ćemo i mi tako postupiti. Što se tiče mentalnog zdravlja, „to si ono što jedeš“ dobija novo značenje. Naši umovi su hemijske supe koje neprestano reaguju na ono što unosimo u telo.
Nastavnik biologije često funkcioniše kao most preko nemirnih voda, pomažući vam da pređete od konfuzije do jasnoće u razumevanju ishrane.
Izgladnjivanje mozga kvari biohemiju našeg tela. Osećamo se nesposobno i kao da ne možemo da se koncentrišemo, i ne razumemo zašto ne možemo da se povratimo. Poseta lekaru može nam obezbediti recept za antidepresive. Ali kakav je smisao uvođenja više hemikalija kada smo isto tako u stanju da brzo izmenimo naš trenutni hemijski balans?
Zato se zajednica mentalnog zdravlja fokusira na hranu kao lek. Nauka je utvrdila da farmakologija možda nije najbolji ili najetičniji način lečenja mentalnog zdravlja. Ova kontroverza liči na debatu o uređivanju gena. Učimo da je saradnja sa prirodom bolja i sigurnija opcija od nametanja svoje volje.
Ishrana i bolesti: saveti za smanjenje rizika
Vođenje dnevnika Ishrane je najbolji način da saznate kako vaš izbor hrane utiče na vas. Počnite da zapisujete šta jedete/pijete, u koliko sati, i kako se osećate tokom jela, i nakon jela i pića. Nemojte još menjati navike; beležite situaciju tokom tri nedelje. Na taj način ćete imati presek trenutnog zdravstvenog stanja.
Možda ćete primetiti da se osećate naduto i bezveze posle čipsa. Dobar znak da ova hrana ne odgovara vašem telu. Možda ćete primetiti da ste loše raspoloženi ubrzo nakon što pojedete čokoladicu. To je još jedan pokazatelj da ono što jedete nije dobro za vas.
Kako budete poboljšavali unos hrane tokom vremena, menjajte jednu po jednu stvar. Možda da pojedete ćevape i salatu, ali bez hleba. Dajte svakoj promeni nekoliko dana da dovede do izmene u načinu na koji se osećate i raspoloženju, i uvek zabeležite rezultate. Na kraju ćete znati šta da jedete kako biste telo i um održali na dobrom nivou vitalnosti.
Ništa od ovoga ne znači da nikada više ne treba da otvorite vreću čipsa ili da uživate u slatkišu. Sve dok znate kako ti proizvodi utiču na vas, možete upravljati negativnim uticajima. Oni će se ukloniti iz vašeg organizma za nekoliko dana, a vi možete uživati u još jednoj poslastici ako želite.
Što se tiče primera iz ličnog iskustva: veći deo života sam provela kao gurman. Što se mene tiče, večera je bila sjajan izgovor za dezert, a čokolada je bila moj omiljeni ukus. Ali bilo koja torta, biskvit ili smrznuti užitak bi dobro došli. A onda sam dobila COVID.
Bolest je trajala samo dva dana, ali kada sam se oporavila, više mi se nije jelo slatko. Već 18 meseci ne unosim šećer, i svi moji markeri, uključujući glukozu i težinu, su u granicama normale. A moj dnevnik ishrane izgleda mnogo veselije i uravnoteženije nego pre COVID-a.
Širom sveta, loše navike u ishrani su vodeći uzrok bolesti i smrti koje se mogu sprečiti. Ali ovo stanje ima manje veze sa time koliko neko jede nego sa kvalitetom hrane koju unosimo u telo. I vi možete doći do medicinskog otkrića tako što ćete optimizovati unos hrane i pića, da biste bili zdraviji i srećniji.
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
