Pojmovi poput fizičkog blagostanja i fizičkog i mentalnog zdravlja često se koriste u svakodnevnim razgovorima, naročito danas, kada kao društvo sve više shvatamo da je najvažniji korak ka unutrašnjem miru i sreći upravo kroz brigu o telu.
Jednostavno rečeno, vežbanje i fizička aktivnost oslobađaju endorfine hemikalije u mozgu koje nas čine srećnijima, opuštenijima i zadovoljnijima. Fizičko blagostanje obuhvata sve načine na koje tu aktivnost uključujemo u svoj život i celokupno zdravlje.
To znači kako pronalazimo vreme za vežbanje, kako se hranimo da bismo imali energiju i produktivnost tokom dana, kao i kako sprečavamo da nas svakodnevne obaveze preplave i iscrpe. Sve to zajedno čini fizičko blagostanje.
Zašto je važno da brinem o svom fizičkom blagostanju?
Najvažniji razlog je jednostavan: bez obzira koliko mislimo da poznajemo sebe i znamo šta nas čini srećnim, fizička aktivnost i zdravlje uvek pozitivno utiču na mentalno zdravlje.
To nam govore od malih nogu, ali je u savremenom društvu lako zaboraviti na to. Lako je prepustiti se poslu, a slobodno vreme koristiti isključivo za odmor i opuštanje. Međutim, to je „lakši put“ koji nas dugoročno može sprečiti da zaista budemo mentalno ispunjeni i zadovoljni.
Naravno, nije lako motivisati se da se trči posle napornog radnog dana ili da se ide u teretanu tokom pauze za ručak. Upravo zato je to i toliko važno, jer nagrada koju dobijamo kroz vežbanje jesu endorfini, koji nam pružaju energiju i motivaciju da nastavimo. S druge strane, sjedilački način života ima suprotan efekat i često nas drži zarobljenima u začaranom krugu umora i nezadovoljstva.
Bez svesnog ulaganja truda da održavamo svoje fizičko blagostanje, svakodnevni ritam života lako može da nas spreči da postanemo najbolja i najsrećnija verzija sebe.
Šta kaže nauka o fizičkom blagostanju?
Možda sve ovo zvuči kao nešto što su vam govorili roditelji da bi vas naterali da trenirate, ili kao priča kolege iz kancelarije koji se hvali da svake nedelje trči 10 kilometara. Ali istina je da ovo nisu samo anegdote, postoji veliki broj naučnih istraživanja koja potvrđuju da fizička aktivnost ima snažan pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.
Jedan od relevantnih izvora je Journal of Physical Activity and Health, mesečni časopis koji objavljuje naučno proverene, recenzirane članke iz oblasti sporta i fizičke aktivnosti. Ovaj časopis daje dublje značenje pojmu fizičkog blagostanja i proučava njegovu ulogu u društvu, kao i način na koji se društvo menja pod njegovim uticajem.
Većina sadržaja ovog časopisa je besplatno dostupna, što ga čini odličnim izvorom za sve koji žele da nauče više ne samo o tome zašto je fizičko blagostanje važno za pojedinca, već i zašto je ključno za zajednicu i društvo u celini.
Šta mogu da uradim da poboljšam svoje fizičko blagostanje?
Sada kada znamo šta fizičko blagostanje zapravo predstavlja, logično pitanje je šta konkretno možemo da uradimo da ga poboljšamo? Kao što znamo, fizička aktivnost ima ogroman značaj za održavanje dobrog mentalnog stanja, ali isto tako ima i direktan pozitivan uticaj na sve druge aspekte života. Endorfini koji se oslobađaju tokom vežbanja povećavaju i produktivnost i koncentraciju.
U suštini, ljudi nisu stvoreni da provode po osam sati dnevno sedeći za radnim stolom, pet dana u nedelji. Kroz veći deo ljudske istorije, naš svakodnevni život je bio zasnovan na fizičkom kretanju i naporu. Tek u poslednjih nekoliko stotina godina to se promenilo.
I što je zanimljivo iako radimo više sati nego ikada, to nije dovelo do većeg nivoa produktivnosti. Upravo suprotno: pošto tokom radnog dana sve manje fizički trošimo energiju i oslobađamo endorfine koji su nam potrebni za fokus, produktivnost zapravo opada.
Šta to znači u praksi? Ako želimo da izvučemo maksimum i iz radnog vremena i iz slobodnog, uveđenje kratkih perioda fizičke aktivnosti u svakodnevnicu je gotovo neophodno. Možda se čini da odmor od posla radi fizičkog napora ide protiv ideje o produktivnosti, ali istina je da, ako provedete 10% radnog vremena vežbajući, onih preostalih 90% biće mnogo kvalitetnije i efikasnije iskorišćeno. Na kraju, rezultat je da za manje vremena uradite više.
Kada se ovako postavi, deluje gotovo neverovatno da ova praksa nije mnogo češća, ali u realnosti potrebna samodisciplina da se to zaista sprovede nije mala. Kada jednom prekinete rad da biste vežbali, može biti teško ponovo se vratiti poslu, ali upravo u tome leži ključ stvoriti naviku koja donosi dugoročne rezultate.
Kako se „iscrpeti“ fizički i zašto je to korisno?
Možda zvuči neobično, ali ideja da se potpuno fizički iscrpite kako biste se kasnije bolje fokusirali na mentalne zadatke zapravo ima mnogo smisla. Kada dugo sedimo, telo ne troši energiju koju unosimo hranom. Kao rezultat, mozak i telo žele da tu energiju potroše, što se manifestuje kroz nemir, manjak koncentracije i osećaj da je teško ostati miran i fokusiran.
Drugim rečima, to je znak da se ne brinemo dovoljno o svom fizičkom blagostanju, pa nam telo „signalizira“ da mu je potreban pokret.
Zato dolazimo do ideje o fizičkom zamaranju, koje paradoksalno može da poveća produktivnost. Najefikasniji način za to je kombinacija vežbi visokog intenziteta i treninga snage. Suština je da se kroz intenzivan napor potroši višak energije unete hranom u relativno kratkom vremenu. Na taj način telo se fizički umori, ali ne iscrpi previše, a um dobija mentalnu jasnoću i fokus.
Ova jasnoća uma, koju često donosi vežbanje, posebno vežbanje visokog intenziteta, može biti od neprocenjive vrednosti. Takzvani „moždani magleni“ osećaj često nastaje zbog nedostatka fizičke aktivnosti, kada um postane „zamućen“ i iscrpljen u odnosu na telo. Fizička aktivnost je najjednostavniji način da se taj osećaj otkloni.
Mnogi tvrde da najbolje ideje dolaze odmah nakon vežbanja, i to nije slučajno upravo zbog efekta endorfina koji oslobađaju misli, podižu raspoloženje i vraćaju fokus. Osećaj mentalne svežine, jasnoće i oslobađanja od stresa sve su to manifestacije istog procesa: delovanja endorfina oslobođenih fizičkom aktivnošću.
Gde mogu da saznam više o fizičkom blagostanju?
Srećom, danas, kada sve više shvatamo koliko je fizičko blagostanje važno (i koliko smo ga dugo uzimali zdravo za gotovo), postoji mnogo istraživanja i tekstova koji se bave ovom temom.
Pošto je fizičko blagostanje decenijama bilo zapostavljeno jednostavno zato što su ljudi nekada živeli aktivnije i prirodno se više kretali većina radova koji se danas objavljuju na tu temu je prilično savremena. To znači da ne samo da ima mnogo materijala za čitanje, već su mnogi od tih tekstova i lako razumljivi i dostupni široj publici.
Pored naučno orijentisanih istraživanja, poput onih objavljenih u časopisu Journal of Physical Activity and Health, postoji i mnogo publikacija i portala koji nude praktičniji pristup temi fizičkog blagostanja. Fitnes magazini i blogovi danas su dostupni na svakom koraku i obrađuju sve aspekte ove teme.
Na primer, magazin Self: The Future of Fitness promoviše fizičko blagostanje kroz prizmu pozitivnog odnosa prema telu pristup koji odstupa od tradicionalnog fitnes narativa. Takvi tekstovi pokazuju da fizička aktivnost i briga o telu nisu rezervisani samo za „fitnes fanatike“, već da svako, bez obzira na ciljeve, može imati koristi od toga.
Suština fizičkog blagostanja
Upravo je ta ideja ono što fizičko blagostanje zaista predstavlja. Nije cilj da svi svakodnevno idu u teretanu ili trče maratone svake nedelje mnogi to jednostavno ne žele ili nemaju vremena za to. Fizičko blagostanje se ne svodi na intenzivne treninge, već na pronalaženje načina da se kretanje i aktivnost prirodno uklope u svakodnevni život.
Bez obzira na to kakav životni stil imate, koje su vaše ambicije ili ciljevi, redovna briga o fizičkom blagostanju pomoći će vam da napredujete, osećate se bolje i razvijate se na načine koje možda niste ni očekivali.
Briga o telu zapravo je ulaganje u sebe u energiju, jasnoću uma i dugoročno zadovoljstvo koje proizlazi iz ravnoteže između fizičkog i mentalnog zdravlja.
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
