Pronalaženje informacija o školskom priboru koji vam je potreban

U poređenju sa prethodnim godinama, školska 2025/26. godina u Srbiji počinje organizovano i bez većih poteškoća. Učenici se polako vraćaju u školske klupe, dok škole širom zemlje finalizuju pripreme kako bi nova školska godina startovala bez zastoja. Prvih dana septembra obično protiču u znaku uzbuđenja, prilagođavanja i ponovnog susreta sa školskim drugovima i nastavnicima.

Posebnu pažnju ove godine privlače najave o modernizaciji nastave i uvođenju novih digitalnih alata u obrazovni proces. Ministarstvo prosvete podstiče upotrebu interaktivnih materijala i digitalnih udžbenika, dok pojedine škole već eksperimentišu sa kombinovanom i projektno orijentisanom nastavom.

Roditelji su, kao i svake godine, suočeni sa kupovinom školskog pribora, rančeva, udžbenika i opreme za fizičko vaspitanje. Mnogi lokalni samouprave i dalje nude jednokratnu pomoć za đake prvake i učenike iz osetljivih grupa, što dodatno olakšava početak školske godine.

Školska godina je i zvanično počela, vreme je da se priberemo posle leta, sklopimo spiskove za kupovinu i spremno zakoračimo u novu sezonu učenja i rada.

Naјbolji dostupni nastavnici

Pogledaj

Polazak u osnovnu školu

Ako je vaše dete prošlo kroz vrtić ili obavezni predškolski program, polazak u prvi razred predstavlja veliki korak i novu životnu fazu. Ove jeseni, hiljade đaka prvaka širom Srbije prvi put će sesti u školske klupe, poneti rančeve, upoznati učiteljice i krenuti u svet slova, brojeva i novih prijateljstava.

Roditelji se ovih dana suočavaju s uobičajenim izazovima - buđenjem ranije nego inače, spremanjem za školu, nabavkom školskog pribora i privikavanjem na potpuno novi dnevni ritam. Ipak, mnogi mališani sa oduševljenjem čekaju početak škole, ponosno oblače svoje prve đačke uniforme (gde ih ima) i s nestrpljenjem pričaju o tome kako jedva čekaju da krenu u školu.

A kako je kod vas? Da li se i vaš budući đak prvak raduje polasku u školu? Podelite sa nama vaša iskustva!

Za razliku od starijih učenika koji su već navikli na školske rutine, budući đaci prvaci, koji su tek završili predškolski program - pucaju od uzbuđenja. Neki jedva čekaju da legnu u krevet ranije, bude roditelje pre budilnika i ne mogu da dočekaju da obuku svoje nove školske stvari.

Naravno, moguće je da će se javiti i blaga nervoza, i to je potpuno normalno. Budite spremni da saslušate i ohrabrite dete u tim trenucima.

Bilo da dete tek kreće u školu ili već ima iskustva sa školskim obavezama, jedno im je zajedničko: potreban im je školski pribor i oprema.

Za učenike nižih razreda osnovne škole, naglasak je uglavnom na odeći - posebno garderobi za fizičko, jer u mnogim školama osnovni školski pribor (olovke, sveske i sl.) dobijaju od škole.

To, naravno, ne znači da ne treba kupiti nekoliko olovaka, bojica, gumica i svezaka - za domaće zadatke ili po potrebi nastavnika, posebno kada je reč o kolaž papiru, temperama, drvenim bojicama i sl.

Kada ih ima, mnogi roditelji svesno kupuju veću veličinu kako bi dete moglo da ih nosi duže vreme - što je i praktično i isplativo. Samo nemojte preterati, posebno kada su u pitanju cipele, niko ne želi da se dete sapliće u školskom dvorištu zbog prevelike obuće!

Ovaj mali trik štedi kućni budžet jer ne morate kupovati novu garderobu posle svakog rasta.

Uprkos brojnim diskusijama o tome da li škole treba da obezbede uniforme ako ih već traže, rešenje još uvek nije sistemski uvedeno. Međutim, neke lokalne samouprave i fondacije nude pomoć porodicama sa nižim primanjima kada je reč o kupovini školske opreme. Raspitajte se u školi ili opštini o dostupnim programima pomoći.

Polazak u srednju školu

Kod srednjoškolaca dileme oko školskih rutina uglavnom ne postoje. Jedino pitanje je: da li učenik prelazi u prvi razred srednje škole ili se već priprema za završne ispite (npr. maturski ispit)?

Ako je reč o učeniku koji je upravo završio osnovnu školu, spisak za kupovinu biće duži i obuhvatiće:

• ranac prilagođen većem broju knjiga i svezaka
• jaknu ili mantil za prelazne periode
• jednostavnu garderobu u skladu sa školskim pravilima
• udobnu obuću za svaki dan
• opremu za fizičko: majice, šortseve, trenerke, patike
• opremu za plivanje (ako škola ima takav program): kupaći kostim, naočare za plivanje, peškir

Školski pribor za srednju školu

U srednjoj školi potreban je i ozbiljniji pribor:

• više svezaka (po jedan za svaki predmet)
• hemijske olovke, grafitne olovke, markeri
• lenjiri, trouglovi, šestar (za matematiku i tehničko)
• fascikle, registratori ili blokovi za beleške
• USB fleš ili eksterni disk (ako se koristi za predmete poput informatike)
• kalkulator (ako se koristi u srednjoj školi)

Pravi spisak potrebnih stvari možete dobiti od razrednog starešine na početku godine, ali je korisno pripremiti osnovno pre 1. septembra.

Zdrave užine i obroci za školu

Prošla školska godina, sa svim svojim prekidima, kombinovanom i onlajn nastavom, ostavila je traga na deci i roditeljima. Mnogi su izgubili koncentraciju, motivaciju i rutinu, a kao što to često biva kada smo pod stresom ili dosadom, posegli smo za hranom.

Danas, kada se školski život vraća u normalu, primećujemo i posledice, kako na mentalno zdravlje, tako i na telesnu težinu, naročito kod dece.

Istina je da ni pre toga nismo imali idealan odnos prema ishrani. Hrana, posebno nezdrava, često je korišćena kao nagrada, uteha ili jednostavno navika. Slična situacija prisutna je i kod odraslih i kod dece.

Prekomerna težina kod dece postaje sve veći problem i u Srbiji. Zbog toga se sve češće pokreću inicijative koje se tiču zdravije ishrane u školama, kako bi se deci omogućili kvalitetni i nutritivno bogati obroci.

Šta se danas nalazi u školskim menzama?

U mnogim školama se nastoji da se jelovnici prilagode osnovnim nutricionističkim smernicama: više povrća, voća, celih žitarica i nemasnog mesa, a manje prženih i industrijski obrađenih namirnica. Iako standardi još nisu svuda isti, sve je više primera dobre prakse.

Na primer, pržena hrana se služi ređe, a u fokusu su kuvana i pečena jela, variva, supe, salate i zdrave užine.

U nekim školama uvedena je zabrana prodaje gaziranih sokova, slatkiša i grickalica za vreme trajanja nastave, kao i preporuka da se takve namirnice ne unose u školu od kuće. Cilj nije kažnjavanje dece, već postepena promena navika i podrška zdravijem načinu života.

Užina od kuće - šta spakovati?

Roditelji koji deci pripremaju užinu kod kuće trebalo bi da obrate pažnju na njen nutritivni sastav. Iako je najlakše ubaciti čokoladicu i sok u kutiju za užinu, to ne doprinosi energiji i koncentraciji deteta tokom dana.

Zdrave opcije uključuju:

• voće (sveže ili sušeno, bez dodatog šećera)
• integralne kifle, sendviči sa sirom, piletinom ili tunjevinom
• domaći mafini ili integralni krekeri
• orašasti plodovi (gde škola to dozvoljava)
• voda ili ceđeni sok (bez dodatih šećera)

Namirnice poput čipsa, čokoladnih biskvita i voćnih jogurta sa mnogo šećera možda neće biti zabranjene, ali u nekim školama postoji pravilo da se roditeljima skrene pažnja ukoliko dete redovno nosi nezdravu užinu.

A šta ako dete ne jede školsku hranu?

Neka deca imaju posebne prehrambene potrebe, zbog alergija, religijskih razloga ili ličnih navika. Iako školske kuhinje još uvek nisu u potpunosti prilagođene individualnim dijetama, mnoge škole pokazuju spremnost da izađu u susret roditeljima uz prethodni dogovor i lekarsku dokumentaciju.

Zbog toga je važno da roditelji komuniciraju sa školom jer uz malo saradnje i razumevanja, moguće je obezbediti zdrav i bezbedan obrok za svako dete.

Virusi u školi

Danas svi već dobro znamo kako izgleda život sa virusima koji kruže, uključujući i koronavirus. To ne znači da je virus nestao ili da nije ozbiljan, već da imamo više znanja, iskustva i alata kako bismo zaštitili sebe i druge.

Ipak, bez obzira na smanjeni broj obolelih i povoljniju epidemiološku situaciju, polazak u školu donosi sa sobom i pitanja o bezbednosti dece, naročito kod roditelja koji se sećaju prethodnih godina kada su škole bile zatvarane, a nastava prelazila na onlajn režim.

Danas se škole u Srbiji vraćaju redovnom režimu rada - bez maski, bez distanci i bez „balon“ grupa. Ove mere su ukinute jer su stručnjaci procenili da deca, naročito mlađeg uzrasta, imaju manji rizik od komplikacija, a da stroge mere mogu izazvati dodatni stres i osećaj izolacije.

To ne znači da škole ne brinu o zdravlju učenika. Naprotiv.

Škole su i dalje oprezne i prate preporuke zdravstvenih institucija. U mnogim ustanovama podstiče se redovno pranje ruku, provetravanje učionica i ostajanje kod kuće u slučaju bilo kakvih simptoma. Nastavnici su posebno pažljivi prema ponašanju i opštem stanju učenika, kako bi se na vreme reagovalo ako neko dete pokaže znakove bolesti ili stresa.

Vakcinacija je takođe omogućena za sve koji žele da se dodatno zaštite, uključujući i decu starijeg uzrasta, uz preporuku pedijatra.

U suštini, iako se spolja čini da su škole zaboravile na pandemiju, istina je da se sada radi drugačije - fokus nije na strahu, već na odgovornosti, obrazovanju i mentalnom zdravlju dece.

Zato je važno da roditelji, učenici i nastavnici zajedno neguju kulturu brige i lične higijene, ali i otvorenog razgovora o tome kako se deca osećaju i kako se mogu dodatno zaštititi u svakodnevnom školskom okruženju.