Ispiti igraju tako ogromnu ulogu u našim životima, od odluke da li ćemo ući na izabrani univerzitet do studiranja predmeta iz snova. Samim tim, sasvim je očekivano da, kao učenik, budete nervozni pred ispitni rok.
Ali, šta ako postoji način da predvidite kako biste sve mogli das pogrešite tokom testa? Šta ako biste mogli da ispravite te greške? Usput naučite dobre tehnike koje će vam pomoći da položite i pokidate testove. Ovde navodimo 17 najvažnija razloga zbog kojih učenici ne polažu ispite, sa sve prostim načinima da ih prevaziđete!
1. Anksioznost i nervi
Glavni razlog zašto učenici tako loše prolaze na ispitima jeste stres. S obzirom na količinu stresa kojoj su izloženi, nije ni čudo što anksioznost i stres imaju ogroman uticaj na rezultate ispita. Anksioznost može značajno uticati na ocene, što znači da je usvajanje tehnika za smirenje tokom stresnih situacija od ključne važnosti.
Rešenje: Pretvorite nervozu u uzbuđenje
Neki stručnjaci predlažu da se pripremimo za ispitni period oslobađanjem tenzije iz tela. Možete raditi vežbe disanja, meditirati, ili ritmično stiskati i opuštati pesnicu što, kako kažu, smiruje. Ovi trikovi za smirivanje nam pomažu i kada iščekujemo rezultate sa testa. Ako ostanete pozitivni, dakle, telo će slediti vaš primer, i omogućiće vam da pokažete prave sposobnosti!
2. Nedostatak efikasnih tehnika za obnavljanje gradiva
Još jedan od glavnih uzroka neuspeha na ispitima je to što se mnogi učenici bacaju na rešavanje testa bez strateškog razmišljanja: koje tačke moraju pokriti, koje tehnike treba da koriste, koliko vremena treba potrošiti na svako pitanje, itd.
Kada prelazite lekcije više puta, koristite različite tehnike obnavljanja kao što su aktivno čitanje i rezimiranje. Setite se da zabeležite ključne tačke (datume, konceptem formule, itd.) pre nego što počnete da odgovarate na pitanja. Ne zaboravite da isprobate mnemoničke alate kako biste optimizovali obnovu gradiva i zadržali ključne podatke.
3. Problemi sa organizacijom vremena
Upravljanje vremenom je još jedno veliko pitanje za osobe koje rade testove, posebno pod uslovima visokog pritiska. Svi nam se desilo da potrošimo 45 minuta na prvo pitanje jednosatnog ispita i da se mučimo da završimo sve u poslednjih nekoliko minuta. Loše vremenska organizacija tokom pripreme za test može dovesti do neadekvatne pokrivenosti gradiva. Zato je ključno organizovati obnovu gradiva na pravi način.
Rešenje: Vežbajte efikasnu raspodelu vremena
Prva stvar koju treba da uradite je da rasporedite vreme koje ćete posvetiti svakom pitanju na osnovu šeme ocenjivanja. Ako znate da prvo pitanje nosi 50% poena na testu, onda bi trebalo da mu posvetite polovinu vremena. Zvuči jednostavno, ali mnogo znači. Takođe zapamtite da ćete morati da pripremite nacrt ili plan, posebno za predmete koji zahtevaju duge odgovore kao što su književnost i istorija.
4. Prokrastinacija
Čak i najbolji među nama postaju žrtve odugovlačenja, posebno kada su u pitanju stvari koje izbegavamo da radimo – kućni poslovi, obnavljanje gradiva, itd. Ali kada prokrastinacija ide toliko daleko da nas ometa ili još gore, dovodi do lošeg učinka, morate da se uhvatite u koštac sa njom!
Držite se specifičnih, merljivih, dostižnih, relevantnih i vremenski ograničenih ciljeva. Ovo će stvoriti osećaj hitnosti. Rastavljanje zadataka na manje i konkretnije korake, može vam pomoći da se lakše i jednostavnije pripremite za test.
5. Loše razumevanje gradiva
Loše razumevanje gradiva je još jedan razlog za neuspeh – bilo da je reč o francuskom konjunktivu ili organskoj hemiji. Loše razumevanje osnovnih koncepata sa predavanja verovatno će se loše odraziti na rezultate.
Rešenje: Učite kroz radoznalost
Umesto da se mučite da naučite sav svoj nastavni plan i program samo nekoliko dana pre ispita, potrudite se da učite i čitate dosledno tokom trajanja kursa. Odvojite nekoliko sati svake nedelje da ponovo pregledate koncepte koje ste naučili na času, i ne plašite se da pitate ukoliko biste želeli da nešto ponovo pređete, ili nešto niste sasvim razumeli. Ovo će vam se isplatiti tokom samog testa, koji ćete raditi sa više spremnosti i samopouzdanja!
6. Skretanje pažnje
Česta ometanja prilikom učenja, kao što su telefoni i najnovije serije na Netfliksu, mogu loše uticati na rezultate koje učenici postižu na testovima.
Rešenje: namensko okruženje za učenje
Da biste sprečili da vas uobičajene smetnje ometaju tokom obnove gradiva, napravite namensko okruženje za učenje – na tihom mestu, sa svim podacima koji su vam potrebni i bez smart telefona! Možda ćete želeti da isprobate i aplikacije za produktivnost da biste bili usredsređeni, ukoliko vam je potrebna dodatna podrška.
7. Loše veštine rešavanja testova
Neadekvatne veštine rešavanja testova, koje karakterišu užurbanost, preskakanje plana ili panika i zaboravljanje svega što ste obnavljali, mogu značajno da ugroze akademski učinak.
Rešenje: Vežbajte sa vremenski ograničenim probnim testovima
Vežbanje pod pritiskom vremenskih ograničenja jedna je od najvrednijih tehnika u uspešnoj pripremi za test. Ne samo da će vam omogućiti da više puta pregledate zadate koncepte i vrste postavljenih pitanja, već će vam omogućiti i da usavršite veštine vremenske organizacije i vežbate pod uslovima simuliranih testova – bez ikakvih pomagala ili laptopa!
8. Zdravstveni problemi
Zdravstveni problemi od loše ishrane do nedostatka sna mogu imati ozbiljan negativan uticaj na akademske rezultate.
Savet: Neka vam zdravlje bude prioritet
Postarajte se da imate uravnoteženu ishranu, dovoljno sna i redovne fizičke vežbe, a sve to može ublažiti stres i održati vaše opšte blagostanje. Učenje ne bi trebalo da bude izgovor da se ne ide na fizičko ili za kašnjenje u školu.
9. Spoljašnji pritisak
Od očekivanja koja nam postavljaju roditelji i nastavnici do društvenih pritisaka da uspemo, postoji čitav niz spoljnih faktora koji čak i najspremnije učenike mogu da dovedu do neuspeha.
Rešenje: Komunicirajte i uspostavite jasne granice
Jasno objasnite svoje sposobnosti i ograničenja ljudima oko vas i stavite mentalno zdravlje na prvo mesto, postavljanjem realnih ciljeva i traženjem podrške.
10. Nedovoljna priprema
Problem je jednostavan – neki ljudi jednostavno ne uspeju da se adekvatno pripreme za testove jer ne pokriju ceo nastavni plan i ne vežbaju dovoljno. To znači da nisu bili u stanju da u potpunosti shvate usvojeno gradivo.
Rešenje: Napravite plan učenja
Vaš plan učenja treba da navede ključne teme, koncepte i veštine koje treba da znate da biste bili sigurni da obnavljate gradivo kako treba. Ovo bi trebalo da vam poboljša pripreme i popravi samopouzdanje!
11. Preterana zavisnost od bubanja
Oslanjanje samo na bubanje ili učenje napamet može biti problematično na ispitima. Imajte na umu da će nastavnici često prilagođavati formulaciju pitanja na testu kako bi procenili vaše pravo razumevanje teme – ne samo da li ste u stanju da ponovite gradivo od reči do reči.
Rešenje: Koncentrišite se na razumevanje materijala
Nastojte da uspostavite ravnotežu između pamćenja i potpunog razumevanja koncepata koje obnavljate. Osim aktivnog prisećanja, isprobajte vežbe rešavanja problema da biste ojačali razumevanje. Još jedna dokazana tehnika učenja je da pokušate da objasnite koncept prijatelju ili članu porodice. Još jedan način da procenite koliko dobro razumete temu.
12. Odsustva sa predavanja
Neredovno prisustvo ugrožava izloženost kritičnim diskusijama u učionici i ograničava vaš pristup suštinskim prilikama za učenje. Takođe, ne zaboravite da podesite alarm; ne želite da zakasnite u školu ili na dan testiranja.
Rešenje: Trudite se da prisustvujete predavanjima što više
Pokušajte da prisustvujete predavanjima što je više moguće, olakšaće vam život kad je u pitanju priprema za ispite. Ako morate da propustite predavanje, budite proaktivni u komunikaciji sa nastavnicima i drugovima iz razreda da biste što pre nadoknadili sve što ste možda propustili.
13. Preopterećenost i zanemarivanje brige o sebi
Ako zanemarite brigu o sebi, može doći do tzv. sindroma izgaranja i smanjenja vaše sveobuhvatne dobrobiti, što unazađuje vašu sposobnost da pristupite rešavanju testa sa dobrom koncentracijom i čiste glave.
Savet: Neka vam zdravlje bude na prvom mestu
Zakazivanje pauza, uključivanje rekreacije u plan rada i održavanje zdrave ravnoteže između posla i privatnog života su od ključne važnosti. Briga o mentalnom i fizičkom zdravlju povećava otpornost i koncentraciju, doprinoseći boljim performansama.
14. Ograničena komunikacija sa profesorima
Ukoliko ne budete dovoljno komunicirali sa profesorima, nećete imati prilike da od njih tražite pojašnjenje, odgovore na pitanja, kao i dalja uputstva za uspešnu pripremu gradiva za test.
Rešenje: Negujte otvorenu komunikaciju
Aktivno učestvujte u diskusijama u učionici, idite na konsultacije i redovno tražite povratne informacije o zadacima. Građenje odnosa sa nastavnicima i predavačima može stvoriti podsticajno okruženje za učenje koje će vam omogućiti da napredujete.
15. Neuspešno korišćenje svih resursa za obnovu gradiva
Ako ne koristite sve raspoložive resurse, od udžbenika do beleški i probnih testova, možda niste u potpunosti spremni za ono što sledi.
Rešenje: Pripremajte se iz različitih materijala
Koristite maksimalni broj resursa tako što ćete istražiti različite materijale za učenje, i učestvovati u grupama za obnovu gradiva, kao i privatnim časovima. Diverzifikacija pristupa reviziji pomaže da se obezbedi bolje razumevanje i sveobuhvatna spremnost za ispite.
16. Izbegavanje domaćih zadataka
Nedosledno ispunjavanje obaveza poput domaćeg zadatka može dovesti do praznina u razumevanju gradiva i ometati učvršćivanje naučenog materijala.
Rešenje: Dosledno radite domaće zadatke
Uspostavite doslednu rutinu, podelite zadatke na delove kojima se može upravljati i potražite pomoć. Ovaj pristup obezbeđuje kontinuirano jačanje znanja i doprinosi temeljnom procesu pripreme.
17. Ne zanima vas predmet
Ravnodušnost prema predmetu može da umanji motivaciju, što pravi problem sa doslednom koncentracijom tokom obnove gradiva, kao i sa polaganjem ispita.
Rešenje: Negujte radoznalost
Negujte interesovanje istražujući primene predmeta u stvarnom svetu, povezujući ga sa ličnim ciljevima ili ugrađujući interaktivne metode učenja. Pronalaženje relevantnosti u onome što učite ponovo pokreće motivaciju i čini vaše iskustvo prijatnijim.
Još jedan način da vam gradivo ostane zabavno i zanimljivo jeste obnavljanje u grupi sa prijateljima. Možete ohrabrivati jedni druge, deliti ideje, i učiti tehnike razumevanja i pamćenja. Tražite od roditelja ili starijih prijatelja da vas podrže. Deljenje znanja sa prijateljima nikada ne dovodi do loših rezultata.
Najzad, možemo zaključiti da je kvalitetna obnova gradiva ključna kada nastojite da izbegnete neuspeh na testu, i da dostignete željeni uspeh i rezultate. Srećno!
Da li ti se dopao ovaј članak? Zapiši to!
Loading...
