Šta se smatra zdravim školskim ručkom?

Kako se deca vraćaju u školske klupe, ima mnogo razloga za radost: povratak u ustaljeni ritam, svakodnevno učenje, druženje sa vršnjacima i nova znanja koja ih čekaju.

Početak školske godine ne znači samo povratak obavezama, on donosi i povratak određenim pravilima, pa tako i kada je reč o ishrani.

I dok je školska rutina važna za mentalno i socijalno zdravlje dece, ona igra veliku ulogu i u očuvanju fizičkog zdravlja. Zdravi i redovni obroci u školi mogu biti važan korak ka pravilnim navikama u ishrani, naročito kada znamo da su podaci o gojaznosti dece u porastu, kako u svetu, tako i kod nas.

Dugotrajno sedenje, fizička neaktivnost i prekomeran unos brze hrane i grickalica doprinose ovom problemu. Zbog toga je veoma važno da obroci koje deca dobijaju u školi i u školskom boravku budu nutritivno uravnoteženi i prilagođeni njihovim potrebama.

U tom smislu, ishrana u školi i školskom boravku ima višestruku ulogu: osim što zadovoljava osnovne potrebe organizma, ona ima i edukativnu vrednost.

Zato, dok se spremamo za novu školsku godinu, hajde da razgovaramo i o tome šta ćemo jesti?

Naјbolji dostupni nastavnici

Pogledaj

Pravilna ishrana u školama: Uloga države i škole

Sve veća stopa gojaznosti kod dece navela je državu, Ministarstvo prosvete i same škole da ozbiljnije razmotre koje vrste hrane i pića treba da budu dostupne učenicima tokom školskog dana.

Iako je primamljivo ponuditi proizvode koje deca vole poput gaziranih pića, grickalica i slatkiša odgovornost škole je da bude primer i da podstiče zdrave navike kroz obroke koje nudi.

U skladu sa tim, u školama u Srbiji postoji niz preporuka i smernica koje se odnose na školsku ishranu, posebno kada su u pitanju obroci u školskom boravku i đačke kuhinje.

U školama se preporučuje sledeća struktura obroka:

• kvalitetni izvori proteina: riba bogata omega-3 masnim kiselinama, piletina ili posno meso
• žitarice i proizvodi od celog zrna: hleb, integralne žitarice, musli
• ugljeni hidrati: krompir, pirinač, testenina i drugo skrobno povrće
• povrće, po mogućstvu sveže ili kratko kuvano
• voće, kao sastavni deo svakog obroka

Pržena hrana, slatkiši, gazirani sokovi i industrijske grickalice treba da budu izuzetak, a ne pravilo. Njihovo prisustvo u školskoj ishrani se ne preporučuje, niti bi trebalo da budu deo ponude u automatima ili kantinama.

Škola nije samo mesto za učenje iz knjiga, ona je i mesto gde se formiraju životne navike. Kroz odgovarajuću ishranu u školi i školskom boravku, deci se pruža prilika da nauče kako da brinu o svom zdravlju kroz svakodnevne izbore.

Zdrava i bezbedna ishrana u školama: Šta sve treba da znamo

Jedan od osnovnih zadataka škola jeste da obezbede bezbedno okruženje za učenje i razvoj, ali i kvalitetne i zdrave obroke za svoje učenike. Ishrana u školi nije samo obrok, ona je deo celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa i ima veliki uticaj na zdravlje i razvoj dece.

U školama u Srbiji postoji niz smernica koje se odnose na to kako treba da izgleda organizovana ishrana u okviru škole, uključujući užine, ručak u boravku, kao i hranu i piće dostupne na velikim odmorima, u kantinama ili automatima.

Topli obrok - važan deo dana

Iako nije zakonom propisano da škole moraju služiti topli obrok, preporuka stručnjaka je da svako dete ima bar jedan topli, nutritivno bogat obrok dnevno. U okviru produženog boravka, škole najčešće nude ručak koji uključuje sve potrebne grupe namirnica: proteine, ugljene hidrate, povrće i voće.

Mleko i mlečni proizvodi

Mleko je važan izvor kalcijuma i proteina u ishrani dece. U nekim školama, naročito u nižim razredima, praktikuje se služenje mleka ili mlečnih napitaka kao deo užine. Kod dece uzrasta do 5 godina preporučuje se punomasno mleko, dok se za stariji uzrast koristi mleko sa smanjenim udelom masti.

Bezbednost i alergeni

Sve škole koje nude obroke imaju obavezu da vode računa o bezbednosti hrane, higijeni prilikom pripreme, kao i o posebnim dijetetskim potrebama dece, uključujući alergije i intolerancije. Informacije o potencijalnim alergenima u jelima treba da budu jasno dostupne roditeljima i osoblju koje distribuira obroke.

Zdrava ishrana tokom celog dana

Smernice za ishranu u školama odnose se na ceo školski dan, uključujući doručak u produženom boravku, užine, ručak i popodnevne obroke. Hrana koja se služi ili prodaje u školama treba da bude:

• sveža i nutritivno bogata
• pripremljena sa što manje dodataka, aditiva i soli
• bez industrijskih grickalica, gaziranih pića i slatkiša
• usklađena sa nutritivnim potrebama uzrasta

Nadzor i kontrola kvaliteta

Obroci koji se pripremaju u školama podležu redovnim sanitarnim i higijenskim kontrolama, a škole najčešće sarađuju sa lokalnim domovima zdravlja, školskim kuhinjama ili ketering servisima. Roditelji imaju pravo da budu informisani o sastavu jelovnika, kao i da predlože izmene u skladu sa potrebama svoje dece.

Posebne dijetetske potrebe učenika

Učenici dolaze iz različitih sredina i samim tim imaju i različite prehrambene potrebe bilo da su one zdravstvene, verske ili stvar ličnog izbora. Na primer, deca koja su intolerantna na laktozu ne smeju konzumirati mlečne proizvode kao što su mleko, sir ili jogurt čak ni oni sa smanjenim sadržajem laktoze.

Pored medicinskih razloga, postoje i verski propisi koji utiču na način ishrane kao što su halal i košer pravila, postovi u okviru pravoslavne, katoličke i islamske vere, kao i različiti običaji tokom verskih praznika.

Iako škole u Srbiji nastoje da uvaže posebne potrebe dece, teško je organizovati školsku kuhinju koja bi mogla u potpunosti ispuniti sve individualne zahteve, naročito ako su oni specifični ili zahtevaju posebnu pripremu hrane.

Zbog toga se roditeljima i starateljima savetuje da o svim posebnim potrebama dece obaveste školu na vreme, kako bi se, u meri mogućeg, napravile adekvatne prilagodbe. Ako škola ne može da garantuje bezbedan i odgovarajući obrok za dete sa posebnim zahtevima, najbolja opcija je da se obroci pripremaju kod kuće i nose u školu.

Plaćanje školskih obroka

U Srbiji, školski obroci se najčešće organizuju kroz đačke kuhinje ili u okviru produženog boravka, a cene obroka zavise od lokalne samouprave, vrste obroka i ugovora koji škola ima sa dobavljačem hrane.

Roditelji najčešće plaćaju mesečnu naknadu za užinu ili ručak, a iznosi se kreću u proseku od 100 do 200 dinara po obroku, u zavisnosti od škole i opštine.

Za porodice sa slabijim primanjima ili korisnike socijalne pomoći, moguće je ostvariti pravo na besplatan obrok, ali je za to potrebno podneti zahtev i dostaviti odgovarajuću dokumentaciju. Neke opštine i gradovi (npr. Beograd, Novi Sad) imaju svoje programe subvencionisanja školskih obroka.

U pojedinim školama, uz užinu ili ručak, deci se može obezbediti i dodatni obrok poput voća ili mleka, u skladu sa programima koje podržavaju lokalne vlasti ili donatori.

Roditeljima se takođe može dati mogućnost da sami pripreme i spakuju užinu za decu, ali je važno da i ti obroci budu u skladu sa osnovnim principima zdrave ishrane. Grickalice, gazirana pića i slatkiši nisu preporučeni i često su zabranjeni u školskim pravilnicima.

Priprema užine i ručka za školu kod kuće

Plaćanje školskog obroka svakako deluje kao jednostavnija opcija, uplatite mesečni iznos i dete ima obezbeđenu užinu ili ručak. Ipak, za mnoge porodice koje se nalaze u finansijski nepovoljnoj situaciji, a ne ispunjavaju uslove za besplatan obrok, taj trošak može predstavljati dodatno opterećenje posebno ako imaju dvoje ili više dece u školi. U takvim slučajevima, pakovanje užine kod kuće može biti praktičnije i ekonomičnije rešenje.

Osim finansijskog aspekta, posebne dijetetske potrebe su još jedan dobar razlog da dete nosi svoj obrok u školu.

Verska pravila u ishrani su još jedan razlog zbog kog roditelji biraju da pripremaju obroke kod kuće. U tim slučajevima teško je imati potpunu sigurnost u načine pripreme hrane u školi i korišćenje pribora za jelo u skladu sa propisanim pravilima.

Šta sme, a šta ne sme u đačku užinu

Važno je napomenuti da i užine koje deca donose od kuće treba da budu usaglašene sa osnovnim principima zdrave ishrane koji se primenjuju u školama.

To znači da bi trebalo izbegavati:

• gazirane i zaslađene sokove
• čokolade, bombone i druge slatkiše
• industrijske grickalice poput čipsa

Umesto toga, preporučuje se da obrok sadrži:

• sveže voće i povrće
• integralni hleb i žitarice
• lagani proteinski izvor (kuvano jaje, nemasni sir, piletina)

Voćne čašice iz prodavnica često sadrže mnogo dodanog šećera kroz sirup, bolje je spakovati sveže sečeno voće.

Ako želite detetu da ubacite neki desert, neka to bude nezaslađeni integralni keks ili nešto slično dijetetskim varijantama – izbegavajte proizvode bogate čokoladom i kremovima.

Praktična pitanja: Šta ako nema grejanja hrane?

U većini škola u Srbiji ne postoji mogućnost podgrevanja hrane koju deca donesu od kuće. Zato su sendviči najčešći izbor.

Vodite računa da hleb koji koristite bude integralni, a ne beli tost-hleb bogat aditivima. Izbegavajte procesuirane mesne proizvode poput viršli, pašteta i salama, kao i topljeni sir. Bolji izbor su: domaće pečena piletina, sir sa manje masti ili kuvana jaja.

Naravno, niko neće detaljno proveravati sadržaj dečjeg obroka, ali to nije ni poenta. Ideja školskih programa ishrane jeste da se kod dece razviju zdrave navike koje će ih pratiti i kasnije u životu, ne da se uvedu pravila koja će roditelji pokušavati da zaobiđu.

A škola, kao mesto gde deca uče i rastu, upravo je pravo vreme i mesto da se usvoje ove važne lekcije o zdravoj ishrani.