Student elektrotehnike, učesnik republičkog takmičenja iz elektronike, drži časove elektrotehničke grupe predmeta srednjih škola i fizike za srednje škole

Sаznаj više o Vojin

• 1) Kada je krenulo interesovanje za izabranu oblast i za privatno podučavanje?

  Interesovanje za elektroniku i elektrotehniku je krenulo relativno rano odnosno od osnovne škole jer sam odrastao među raznim zanatlijama poput električara, automehaničara, zidara i drugih. Elektronika mi se svidela jer mi je zagolicala maštu i o njoj sam razmišljao kao o Lego kockicama gde bi sklapanjem tih blokova mogao napraviti gotovo šta god poželim. Pravio sam ispravljače, pojačivače, drajvere za releje gde sam pored elektronike, na delu video neke fizičke zakone i shvatio zašto se dioda veže antiparalelno na kalem ako se upravlja sa njim pomoću tranzistora kao i zašto nije dobra strategija držati štampanu ploču pod naponom mreže golim prstima.
  Što se tiče podučavanja elektrotehnike i fizike, počeo sam da pokušavam da proširim svoj entuzijazam drugina oko toga kada sam počeo da živim u učeničkom domu kao spoj lepog i korisnog ali i prvenstveno zbog osećaja da sam nekom možda probudio ljubav prema ovim zaista lepim stvarima koje doslovno pokreću svet.

• 2) Reci nam više o predmetu koji predaješ, temama o kojima voliš da razgovaraš sa učenicima (i možda o onima koje ti se malo manje dopadaju).

  Ja sam lično više fan "inženjerskih predmeta" poput OET-a, elektronike i ostalih elektronika poput digitalne i energetske dok fizika nekad zalazi u neumereni formalizam i teoretisanje ali je nužna za bavljenje tehnikom jer fizičari odgovaraju na pitanje "zašto?" dok inženjeri i tehničari odgovaraju na pitanje "kako?"
  
  Sa učenicima volim da razgovoram o praktičnim primenama stvari o kojoj se govori u gradivu, ako postoji naravno, dok sa druge strane nisam ljubitelj besede o poreklu nekih fizičkih konstanti i kombinacijama mernih jedinica, recimo zašto je magnetna permeabilnost vakuuma 4π*10^-7 A/m ali ako učenik želi da zna zašto je to tako, daću sve od sebe jer ne želim da uskraćujem ljudima želju za znanjem zbog svog hira.

• 3) Da li imaš uzore; učitelja koji te je inspirisao?

  Imam dve inspiracije, jedna je profesorica osnova elektrotehnike iz srednje škole koja mi je usadila pasiju prema teorijskoj i opštoj elektrotehnici a druga, više praktična inspiracija je moj ujak koji kao vrstan električar, gotovo uvek odgovori na pitanje "kako...?"

• 4) Šta misliš koji su kvaliteti potrebni za dobrog učitelja?

  Kvaliteti dobrog učitelja su, po mom nevelikom ali izvesnom iskustvu, prizemnost, hladna glava, široko znanje koje nije striktno ograničeno na svoje polje, dobra retorika i prilagodba tempu učenika. To su mojih pet zlatnih pravila za dobrog učitelja u bilo kom polju.

• 5) Navedi vrednu anegdotu u vezi sa tvojim predmetom ili danima u školi.

  Nekad mi je smešna a nekad žalosna anegdota da sam prilikom vežbanja za pismeni računao sa tim da je π=3 vodeći se logikom da "ne moram pisati 3.14 i da je 3 tu negde". Na kraju sam češao glavu jer mi rezultat značajno odudarao od tačnog a "sve sam dobro uradio". Naravoučenije, piši na dve decimale ili koristi π dugme na digitronu, ne budi lenj.

• 6) Koje su poteškoće ili izazovi sa kojima se suočavaš u svom predmetu?

  Jedine poteškoće sa kojima se ponekad susrećem je to da odem preterano u širinu,
  skoro do Kulina bana i nakon toga zaboravim o čemu sam prvobitno pričao i prvobitnu poentu ali polako i to isčezava.

• 7) Da li imaš neku posebnu strast? Da li je to nastava uopšte ili element predmeta ili nešto sasvim treće?

  Najveća strast mi je rad na praktičnim problemima u svetu elektrotehnike i elektronike gde to rešenje mogu da vidim ispred sebe i da vidim svojim očima kako radi gde se spaja teorijsko znanje, praktičan rad i umeće tumačenja teorije.

• 8) Šta te čini Superprof-om (osim odgovora na ova pitanja za intervju :-P)?

  Superprofom me čini to da svakom učeniku otvorim vrata tehničkog i fizičarskog sveta odnosno da ga naučim da peca u ovim vodama a ne da ga stalno hranim već upecanom ribom. Trudim se da predstavim fiziku i tehničke predmete kao jedne izuzetno razumljive i logične stvari gde svaka stvar ima svoje mesto kao i da učenje može biti izuzetno zanimljiva stvar kada počneš da slažeš kockice u glavi gde počneš i sam da postavljaš sve veći broj pitanja jer je u mojoj vizuri, količina postavljenih (smislenih) pitanja je pravi indikator uspeha u učenju kao i primena teorijskih znanja na stvarnim problemima.