Nemačka je anatomski čudna: piše levom rukom, a deluje desnom.
Kurt Tuholski
Da li je Nemačka poslovna utopija za ljude sa Balkana? Mnogima koji već žive i rade u Nemačkoj svakako deluje tako. Pored niske stope nezaposlenosti, prema istraživanju iz 2015. godine, čak 78% zaposlenih izjavljuje da su „zadovoljni na poslu” u svojoj zemlji.
bruto godišnje, dok nacionalni prosek iznosi 20.670 € godišnje.
Ipak, rad u Nemačkoj nije tako jednostavan kao što na prvi pogled deluje. Građani Srbije i drugih zemalja Balkana moraju da ispune određene uslove kako bi se preselili i zaposlili u Nemačkoj uključujući vizu, radnu dozvolu i regulisan boravak. Ipak, interesovanje za gradove poput Berlina, Frankfurta, Kelna ili Minhena i dalje je veoma veliko.
Ako već imate ponudu za posao i planirate odlazak u Nemačku, možda mislite da će najveći izazovi biti jezik, drugačija kultura, administracija ili zdravstveno osiguranje ali to često nije slučaj.
Gotovo svaki stranac sa Balkana koji živi u Nemačkoj, čak i oni koji dobro govore nemački, suočava se sa određenim kulturološkim šokom kada je reč o nemačkom mentalitetu i odnosu prema radu. Uklapanje u sistem rada nemačkih kompanija može biti izazovno, pa je važno unapred razumeti njihovu poslovnu filozofiju (i usput naučiti korisne nemačke fraze).
Nemačka disciplina: mit ili stvarnost?
Ideja o disciplinovanom Nemcu jedan je od najstarijih klišea.
Iz perspektive ljudi sa Balkana, Nemačka se često vidi kao zemlja u kojoj su ljudi znatno disciplinovaniji, organizovaniji, stroži i dosledniji nego u drugim evropskim državama. Zašto je ova slika toliko ukorenjena?
Od zaposlenih se očekuju marljivost i doslednost, što je doprinelo tome da Nemačka bude među vodećim svetskim ekonomijama i najjača u okviru Evropskog ekonomskog prostora (EEA). To ujedno znači i da su šanse za pronalazak posla relativno dobre.
Mi prelazimo ulicu samo kada je zeleno svetlo, a u poslovanju strogo poštujemo ugovore.
-U jednom intervjuu, Katja, Francuskinja nemačkog porekla koja živi u Parizu, opisala je to ovako.
Ali da li je Nemačka oduvek bila „primeran đak”? Ne baš uvek.
Iako mnogi smatraju da su Nemci ponekad i previše disciplinovani, oni istovremeno podstiču izražavanje ličnih stavova i emocija.
„Školovanje u Nemačkoj podstiče lično izražavanje i debatu. Ne učimo napamet.”
Upravo ta kombinacija discipline i samouverenosti čini nemačke radnike toliko efikasnim! Ako razmišljate o radu u inostranstvu i želite to sami da iskusite, možete početi učenjem nemačkog jezika bilo na nekom univerzitetu, u školi jezika u Berlinu ili putem online kurseva.
Nemačka poslovna kultura
Koje su prednosti života i rada u Nemačkoj?
Često se misli da rad u Nemačkoj neće biti mnogo drugačiji od rada u Srbiji ili drugim balkanskim zemljama, posebno u današnjem globalizovanom svetu. Međutim, realnost je drugačija.
Kulturološke razlike na radnom mestu mogu predstavljati prepreku prilikom zapošljavanja, ali i kasnije integracije u nemačko radno okruženje.
Kako biste izbegli pogrešna očekivanja, važno je da ne nasednete na iluziju. Evo nekoliko ključnih razlika između Srbije (i Balkana) i Nemačke kada je u pitanju radna kultura:
- U Srbiji posao često ima veliki uticaj na privatni život ≠ U Nemačkoj je privatni život izuzetno važan. Rad od kuće je često prihvaćen, pa čak i podstican.
- U Srbiji se često ceni snalažljivost i kreativnost ≠ U Nemačkoj se više vrednuju praktičnost i isplativost.
- U Srbiji poslodavci često traže kreativne i fleksibilne radnike ≠ U Nemačkoj se više cene zaposleni koji su fokusirani na kvalitet zadatka koji im je poveren.
- U Srbiji je cilj da firma „funkcioniše“ ≠ U Nemačkoj je cilj da firma funkcioniše besprekorno.
- U Srbiji se podstiče fleksibilnost i promena ≠ U Nemačkoj se podstiču doslednost i kontinuitet.
- U Srbiji firme često prihvataju izazove i rizik ≠ U Nemačkoj kompanije radije igraju na sigurno.
Rad u Nemačkoj je takođe tzv. monohromatski (monochronic), što znači da se zadaci obavljaju jedan po jedan, uz veliki fokus na tačnost i poštovanje rokova. Kašnjenja se ne tolerišu, a tačnost je izuzetno važna u svakodnevnom poslovanju.
Nemački radnici su takođe mnogo više uključeni u velike odluke koje kompanija donosi. Postoji poznat koncept „Wir-Gefühl“ (osećaj zajedništva), gde zaposleni sebe vide kao deo celine i aktivno učestvuju u funkcionisanju firme.
Pre nego što se odlučite za rad ili život u Nemačkoj, важно је da razumete sve ove razlike. To će vam pomoći da se lakše uklopite u nemački način rada već od samog razgovora za posao.
Ako razmišljate i o studiranju u Nemačkoj, vredi istražiti koji su najbolji studentski gradovi i kakve mogućnosti nude.
Iskustvo ili kvalifikacije?
Kada je reč o kvalifikacijama, u Srbiji se često pridaje veliki značaj diplomama i formalnom obrazovanju. Mnogi veruju da karijera u velikoj meri zavisi od izbora fakulteta i da se profesionalni put određuje već u ranim dvadesetim godinama.
Iako je kod nas ređe da se ljudi kasnije vraćaju obrazovanju, u Nemačkoj je to sasvim normalna i česta pojava. Nemci kontinuirano unapređuju svoje veštine kroz dodatne obuke, kurseve i praktično usavršavanje bez obzira na godine ili prethodno obrazovanje.
Ovakav pristup omogućava veću fleksibilnost u karijeri i daje ljudima priliku da se prilagode promenama na tržištu rada, što je jedna od ključnih prednosti nemačkog sistema.
Ovi kursevi im donose dodatni „plus” u biografiji (CV-ju), ali nisu presudan faktor prilikom zapošljavanja.
U Nemačkoj nije dovoljno biti dobar student, kandidat mora da se dokaže i u realnom poslovnom okruženju.
Nemačke kompanije najviše cene:
- znanje nemačkog jezika i dvojezičnost
- proaktivne kandidate
- praktičnu primenu znanja iz obrazovanja
- radno iskustvo (prakse, stažiranja i sl.)
- profesionalne veštine
- preporuke
- digitalne veštine
- konkretno iskustvo „na terenu”
U Nemačkoj prestižni univerziteti („Elitehochschulen“ ili „Eliteuniversität“) nemaju toliki značaj kao što se često misli. Dodatno obrazovanje se ceni samo ako donosi realnu vrednost u poslu, a ne kao puko priznanje ili statusni simbol.
Takođe, nemačke kompanije sve više uzimaju u obzir i starije kandidate. Prema procenama, veliki deo stanovništva čine stariji građani, pa se iskustvo i znanje sve više vrednuju.
Kroz inicijative poput „Perspektive 50+“, kompanije aktivno podstiču zapošljavanje starijih radnika i daju prednost njihovom iskustvu i praktičnom znanju u odnosu na formalno obrazovanje.
Nemačka poslovna filozofija se razlikuje od one na koju su ljudi u Srbiji navikli, manji fokus je na akademskim titulama, a mnogo veći na stvarnom iskustvu i sposobnostima. Zbog toga i kandidati bez fakultetske diplome imaju realnu šansu da pronađu dobar posao, ukoliko poseduju tražene veštine i iskustvo.
Rad u Nemačkoj: ne dozvolite da se stvari odugovlače
Vreme je novac.
Bendžamin Frenklin
Izreka „Zeit ist Geld” („vreme je novac”) posebno je važna u Nemačkoj, gde se od radnika očekuje brzina, efikasnost i tačnost. Prokrastinacija (odlaganje obaveza) se ne toleriše i smatra se neprofesionalnom.
Nemački mentalitet rada zasniva se na produktivnosti i rezultatima: zaposleni teže dobro plaćenim pozicijama, ali do njih se dolazi isključivo kroz marljivost, posvećenost i dosledan rad.
Nemačke kompanije ne daju ni cent zaposlenima koji ne rade i ne doprinose. Odnos između poslodavca i zaposlenog zasniva se na poverenju, a isto važi i za odnose među kolegama.
Svaki kandidat iz inostranstva koji želi posao u Nemačkoj treba ovo da ima na umu.
Ako želite da se zadržite na nemačkom tržištu rada, morate veoma disciplinovano koristiti svoje vreme i završavati zadatke u rokovima. Isto važi i ako ste na praksi ili ste međunarodni student na nemačkom univerzitetu u Nemačkoj se očekuje da radite onako kako rade Nemci.
Ako razmišljate o Nemačkoj, a niste sigurni da li je to pravi izbor, imajte u vidu da se, uz znanje nemačkog jezika, mogu razmotriti i druge nemačkojezične zemlje poput Austrije i Švajcarske (koja, međutim, nije članica Evropske unije).
Takođe možete istražiti i najbolje nemačke univerzitete.
Radnička prava u Nemačkoj
Do sada smo videli da nemački radnici deluju gotovo kao „perfektno organizovane mašine”, koji svaki zadatak obavljaju tačno i na vreme. Ali da li njihova radna prava prate tu posvećenost?
U januaru 2017. godine minimalna plata je iznosila 8,84 € po satu, a svaki ugovor koji nudi nižu zaradu smatra se nevažećim po zakonu. Međutim, ova minimalna plata ne važi za pripravnike i učenike na praksi, gde se uslovi dogovaraju pojedinačno.
S obzirom na visok nivo uključenosti zaposlenih u poslovanje firmi, bonusi su veoma česti. Dodatne isplate mogu uključivati učešće u dobiti, stimulacije i nagrade za zaposlene.
Kada je u pitanju bolovanje, zaposleni ima pravo na odsustvo, ali mora dostaviti lekarsko uverenje nakon tri uzastopna dana bolesti.
Zakon propisuje da zaposleni tokom prvih šest nedelja bolovanja primaju punu platu. Nakon toga, isplatu preuzima državno ili privatno osiguranje, i ona obično iznosi više od dve trećine osnovne plate (do maksimalno 78 nedelja).
Sažmi uz pomoć AI
Da li ti se dopao članak? Zapiši to!
Loading...
