Zamislimo jednu misaonu vežbu. Imate sve što vam je ikada bilo potrebno i sve što ste ikada poželeli. Takođe, posedujete više novca nego što biste mogli da potrošite za nekoliko života.
Mnogi milijarderi se posvećuju filantropiji. Bill Gates je možda najpoznatiji primer, ali je daleko od jedinog. Većina njih se bavi poslovima i projektima koji ih inspirišu. Kineski milijarder Chen Yidan napustio je kompaniju koju je suosnovao kako bi svoje vreme i novac posvetio inicijativama u oblasti obrazovanja.
Kada imate sigurnost neograničenih resursa, ne morate da brinete o tome odakle će doći vaš sledeći obrok ili kako ćete platiti kiriju. Možete sebi da priuštite da sanjate o dosezanju zvezda i izgradnji doma u svemiru. Na kraju krajeva, verovatno već imate dovoljno domova na Zemlji.
Danas ćemo govoriti o trojici takvih milijardera. Razmotrićemo da li su oni vizionari i tehnološki geniji ili samo tragaju za sledećom velikom prilikom. Zatim ćemo se osvrnuti na komercijalnu svemirsku industriju i njene ciljeve. Mali nagoveštaj: reč je o mnogo više od privatnih raketa.
Novac koji kruži svemirom
Većina ljudi smatra da je era komercijalnih svemirskih aktivnosti odnosno aktivnosti u svemiru koje ostvaruju profit započela početkom 2000-ih godina. Sir Richard Branson osnovao je Virgin Galactic 2004. godine, a ubrzo potom predstavio i kompaniju The Spaceship Company. Njena osnovna delatnost je projektovanje komercijalnih svemirskih letelica. Takođe će se baviti lansiranjem svemirskih brodova kada putovanja u svemir postanu uobičajena.
Elon Musk je osnovao SpaceX dve godine pre nastanka Virgin Galactic-a. Njegovi ciljevi su možda i najambiciozniji planira kolonizaciju Marsa. Za sada, kompanija ostvaruje prihode lansiranjem satelita. Starlink, podružnica kompanije SpaceX, pruža pristup internetu putem satelitske mreže.
Blue Origin je nastao dve godine pre SpaceX-a. Godine 2000. Jeff Bezos se okrenuo vazduhoplovnoj i svemirskoj industriji, usmerivši svoje poslovanje na proizvodnju raketa i drugih svemirskih letelica. Blue Origin takođe pruža usluge lansiranja i sarađuje sa američkom vladom kao ugovorni partner.
Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (NASA) dodelila je kompaniji Blue Origin višemilionski ugovor 2009. godine za razvoj tehnologija namenjenih budućim ljudskim svemirskim letovima. Musk i Bezos su se čak javno sukobili oko pristupa državnim fondovima. Možda se, gledano iz današnje perspektive, NASA mudro odlučila da ne podeli posao između te dve kompanije.
Međutim, komercijalne svemirske aktivnosti postojale su i pre osnivanja Blue Origin-a. Korporacije i vlade decenijama ostvaruju profit zahvaljujući svemirskoj privredi. Telekomunikacioni sateliti, internet infrastruktura i oprema za nacionalnu odbranu i nadzor svake godine generišu milione dolara prihoda. Isto važi i za satelite za globalno pozicioniranje (GPS).
Tek nedavno je tehnologija dovoljno napredovala da se ozbiljno razmatra slanje ljudi u orbitu radi zabave i profita. Svemirski turizam postaje sledeći veliki trend u svemirskoj industriji, otvarajući put još širim komercijalnim interesima. Do sada je devet civila iskusilo bestežinsko stanje u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Ukoliko ove i druge privatne kompanije ostvare svoje planove, svemir bi mogao postati jednako uobičajena turistička destinacija kao Francuska ili Portugal.
Početak komercijalnih svemirskih letova
Od 1960-ih godina, kada je NASA svojim sletanjem na Mesec podstakla maštu ljudi širom sveta, državne agencije predvodile su istraživanje svemira. Rane inicijative tokom Svemirske trke bile su zasnovane na takmičenju i nacionalnom prestižu. Naučna istraživanja i interesovanje javnosti bili su u osnovi napetosti koje su obeležile period Hladnog rata.
Međutim, državnim agencijama je sve teže bilo da opravdaju ogromne budžete namenjene istraživanju svemira kada su neposredni rezultati bili relativno ograničeni. Na kraju krajeva, proučavanje mesečevog kamenja jeste značajno sa naučne strane, ali kakvu konkretnu i trenutnu korist donosi društvu? Pored toga, niz velikih nesreća svemirskih letelica izazvao je negodovanje javnosti. Vremenom, a posebno nakon završetka Hladnog rata, vlade su počele da smanjuju sredstva namenjena svemirskim istraživanjima.
Saradnja između svemirskih agencija različitih zemalja postala je ključ za nastavak istraživanja svemira. Međunarodna svemirska stanica (ISS) počela je sa radom u novembru 1998. godine. Reč je o istraživačkoj laboratoriji u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO), gde se proučavaju astrobiologija, meteorologija, fizika i mnoge druge naučne oblasti.
ISS je naglasila značaj javno finansiranih svemirskih istraživanja kao naučnog poduhvata usmerenog ka opštem dobru. Međutim, potom je jedan bogati američki preduzetnik platio 20 miliona dolara kako bi proveo nedelju dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Tvrdio je da će mu to pomoći u poslovanju, ali nije poznato u kojoj meri je to zaista bilo tačno.
postao je prvi svemirski turista u istoriji čovečanstva
Od tada je još 12 civila kupilo kartu za putovanje do ISS-a, po procenjenoj ceni od oko pola miliona dolara po osobi. Ruske rakete Sojuz bile su jedina prevozna sredstva za takva putovanja, jer su Sjedinjene Američke Države ugasile program Space Shuttle 2011. godine. Zamislite koliku je zaradu to donelo!
Da li su upravo tu naša trojica milijardera koji ulažu u svemirsku industriju dobili ideju za svemirski turizam? Da li su želeli da učestvuju u profitu koji su ostvarivale ruske rakete ili da sami razviju nove mogućnosti za zaradu, verovatno nikada nećemo saznati. Ono što možemo reći jeste da su inicijative za komercijalna putovanja u svemir zaista počele da uzleću upravo u tom periodu.
Rastuće mogućnosti u svemiru
Kao što je već pomenuto, najveći deo ekonomskih koristi od svemira trenutno dolazi iz aktivnosti koje koriste svemirsku tehnologiju za potrebe na Zemlji. To se prvenstveno odnosi na satelite za komunikaciju i televizijsko emitovanje. Sateliti za globalno pozicioniranje (GPS) takođe značajno doprinose svemirskoj ekonomiji. Tu su i vojni sateliti, čiji su troškovi znatno niži od izgradnje mnogih odbrambenih sistema na Zemlji.
Za sada nijedan od tih planova nije u potpunosti realizovan, ali bi se to uskoro moglo promeniti. Državni svemirski programi širom sveta verovatno će nastaviti da se bave naučnim istraživanjima, dok će komercijalni projekti biti glavni pokretači ekonomskog razvoja svemirskog sektora. Trenutno se čini da vlade ne planiraju da značajno ograniče aktivnosti kompanija poput SpaceX-a ili Blue Origin-a. Naprotiv, američka vlada finansijski podržava mnoge njihove projekte.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država trenutno je najveći, a praktično i jedini značajan klijent privatnih svemirskih kompanija, ali bi se i to uskoro moglo promeniti. Made in Space, Inc. je američka inženjerska kompanija specijalizovana za proizvodnju u svemiru. Još 2011. godine dokazala je da njen 3D štampač može uspešno da funkcioniše u uslovima bestežinskog stanja.
NASA je odmah prepoznala potencijal ove tehnologije. Zamislite situaciju u kojoj je posadi Međunarodne svemirske stanice potreban alat ili rezervni deo za popravku sve starije infrastrukture. Umesto da čeka sledeću planiranu misiju za dopremanje opreme, posada bi mogla sama da odštampa ono što joj je potrebno.
Misija kompanije Made in Space jeste omogućavanje ljudskih naselja na više planeta. Uz 3D štampač koji radi u uslovima nulte gravitacije, budući naseljenici mogli bi da proizvode alate i građevinske elemente potrebne za život i rad u svemiru. Kao potvrdu značaja ove ideje, NASA je nedavno dodelila kompaniji Made in Space ugovor vredan 74 miliona dolara za štampanje dugih metalnih greda u svemiru.
Borba za unosne ugovore predstavlja suštinu moderne Svemirske trke. Svemirski turizam možda privlači najviše pažnje javnosti i puni naslovne strane. Javni sukobi između Muska i Bezosa često izazivaju najveće interesovanje medija. Ipak, upravo tehnološka dostignuća, poput 3D štampanja u bestežinskom stanju, predstavljaju ono što će zaista pokretati razvoj komercijalnih svemirskih poduhvata u budućnosti.
Politika i svemirski turizam
Veći deo ovog članka bavio se inovacijama u američkim komercijalnim svemirskim projektima. Razlog za to je činjenica da druge zemlje koje imaju svemirske programe uglavnom strože kontrolišu privatne inicijative i njihovu regulaciju. Pored toga, Sjedinjene Američke Države i dalje dominiraju privatnim svemirskim sektorom, iako je njihov tržišni udeo u poslednje vreme donekle opao.
To je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo.
Neil Armstrong
Na neki način, vlade zemalja u kojima posluju privatne svemirske kompanije nalaze se između dve zahtevne pozicije. S jedne strane, moraju da uzmu u obzir ekonomske i naučne koristi koje privatna istraživanja svemira mogu doneti. S druge strane, ne smeju dozvoliti da svemirska privreda preraste u monopolističku borbu za prevlast.
Tokom vekova, bogate pomorske sile osvajale su, eksploatisale i kolonizovale narode koji nisu raspolagali istim tehnologijama i mogućnostima. Čovečanstvo još uvek nije u potpunosti sagledalo posledice takve istorije, niti je u dovoljnoj meri pokušalo da ispravi nanetu štetu.
Vlade imaju obavezu da vode računa o bezbednosti i potrebama svojih građana. To znači da budžetska sredstva moraju usmeravati ka projektima koji donose najveću korist društvu. Moglo bi se tvrditi da je istraživanje svemira jedan od takvih projekata. Na kraju krajeva, da nije bilo NASA-e i Agencije za napredne istraživačke projekte odbrane (DARPA), možda danas ne bismo imali internet.
Međutim, državni budžeti su ograničeni i javni novac mora se trošiti odgovorno. Za razliku od toga, privatne kompanije imaju mogućnost da privlače investitore i dodatni kapital. Uz to, državne subvencije često pomažu finansiranje tehnoloških inovacija u oblasti svemirskih letelica.
Ipak, današnja era ubrzanog razvoja svemirskih istraživanja u mnogo čemu podseća na neka ranija osvajanja novih teritorija. Priča o osvajanju američkog Zapada nije samo priča o hrabrosti i istrajnosti, već i o dominaciji i potčinjavanju drugih.
Kako nova Svemirska trka postaje sve intenzivnija, međunarodne organizacije za globalno upravljanje, poput Ujedinjenih nacija (UN), moraće da preuzmu aktivniju ulogu. Sporazum o svemiru iz 1967. godine ne obuhvata savremene tehnologije i ideje. On ne govori mnogo o ekonomskim mogućnostima koje donose svemirska putovanja, niti se detaljno bavi pitanjima dominacije u svemiru.
Njime se propisuje da nijedna država ne može prisvojiti svemir kao svoju teritoriju i da svaka država snosi odgovornost za svoje aktivnosti u svemiru. Najvažnije od svega, sporazum naglašava da korišćenje svemira mora biti u korist celokupnog čovečanstva i da istraživanje svemira treba da bude u interesu svih zemalja.
Kada je reč o svemirskoj privredi, upravo je prvo načelo ovog sporazuma od najveće važnosti. Ukoliko države koje učestvuju u istraživanju svemira budu poštovale ove smernice, nova Svemirska trka mogla bi zaista da preraste u poduhvat zasnovan na ravnopravnosti i zajedničkoj koristi za sve.
Sažmi uz pomoć AI
Da li ti se dopao članak? Zapiši to!
Loading...
